Kada bi kompanije stavljale bar malo manje šećera u hranu, uštedeli bismo milione: "Bolje od poreza"

Čak i delimično poštovanje politike od strane industrije moglo bi da dovede do „značajnih“ zdravstvenih i ekonomskih dobitaka

Stavljanje manje šećera u pakovanu hranu moglo bi da spreči milione da se razbole, ali i da omogući uštedu od preko 160 milijardi dolara.

Zbog uticaja loše ishrane, samo u Americi bude 2,48 miliona moždanih udara i srčanih i 750.000 slučajeva dijabetesa. Studija pokazuje da smanjenje količine šećera koji se dodaje u prerađenu hranu i piće može da spreči milione dobiju srčane bolesti ili dijabetes.

Tim istraživača nekoliko univerziteta kao i Odeljenja za zdravlje i mentalnu higijenu, koji su u velikoj meri finansirali Nacionalni instituti za zdravlje, stvorio je model za simulaciju zdravstvenog i ekonomskog uticaja politike smanjenja šećera koju je predložila američka Nacionalna inicijativa za smanjenje soli i šećera.

NSSRI, koji se sastoji od više od 100 lokalnih, državnih i nacionalnih zdravstvenih organizacija, izradio je predlog politike koji poziva industriju hrane i pića da vremenom dobrovoljno preoblikuje svoje zaslađene proizvode tako da sadrže manje šećera.

Prema modelu, smanjenje 20% šećera iz pakovane hrane i 40% šećera iz pića moglo bi sprečiti 2,48 miliona kardiovaskularnih smetnji (poput moždanog udara, srčanog udara i srčanog zastoja). Kako se ukazuje, smanjenje sadržaja šećera u komercijalno pripremljenoj hrani i pićima imaće veći uticaj na zdravlje od drugih inicijativa za smanjenje šećera, poput uvođenja poreza na šećer, označavanja sadržaja dodatog šećera ili zabrane slatkih pića u školama.

Prosečan Amerikanac pojede 22 kašičice šećera dnevno - to je dodatnih 350 kalorija. Prethodne studije otkrile su korelaciju između zaslađenih bezalkoholnih pića i povećanja telesne težine, kao i između šećera i zdravstvenih problema povezanih sa povećanjem telesne težine, poput dijabetesa tipa 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Jedno drugo istraživanje pokazuje da je ispijanje dva ili više slatkih napitaka dnevno povezano sa većim rizikom od smrti, posebno među ženama.

No, novi model takođe je otkrio da smanjenjee šećera ne spasava samo živote - uklanjanje ovih hroničnih stanja povezanih sa konzumiranjem šećera takođe bi moglo uštedeti ljudima milijarde dolara.

Šta kompanije mogu da urade?

Samo SAD bi mogla da uštedi za deset godina oko 4,28 milijardi dolara u ukupnim zdravstvenim troškovima i 118,04 milijardi dolara tokom života sadašnjeg odraslog stanovništva (od 35 do 79 godina).

A kada je model uzeo u obzir društvene troškove izgubljene produktivnosti zbog dijabetesa, na primer, ukupna ušteda bi porasla na 160,88 milijardi dolara.

Štaviše, čak i delimično poštovanje politike od strane industrije moglo bi da dovede do „značajnih“ zdravstvenih i ekonomskih dobitaka.

Istraživači pišu da SAD „zaostaju“ za drugim zemljama poput Velike Britanije, Norveške i Singapura u sprovođenju politike smanjenja šećera. A da bi se krenulo u jaču kampanju, američke kompanije koje proizvode pakovanu hranu i zaslađena pića morale bi da budu iti spremne da postepeno preoblikuju svoje proizvode.

A da bi se takva nacionalna politika zadržala, vlada bi morala da nadgleda kompanije dok rade na postizanju ovih ciljeva.

(Telegraf Biznis)