Šta će se jesti ako dođe do apokalipse? Odgovor će užasnuti mnoge, ovo je glavna namirnica za preživljavanje

Naučnici u Australijskoj banci gena žitarica (AGG) nedavno su sproveli opsežno istraživanje kako bi utvrdili stvarnu dugovečnost skladištenog semena tropskih useva. Otkrili su da zamrznuto seme ne traje onoliko dugo koliko se dosad pretpostavljalo.

Svetski trezori sudnjeg dana, namenjeni obnovi planete nakon katastrofe, funkcionisaće samo ako njihove zalihe prežive dugi niz godina, a čini se da bi upravo varivo od mungo pasulja moglo postati glavna namirnica na budućem jelovniku za preživljavanje.

Teme za vas

Istraživački tim, koji je predvodila fiziološkinja za seme Ketrin Baum, sproveo je testove klijanja na 3.861 seriji semena iz šest tropskih useva. Rezultati analize objavljeni su 16. januara u časopisu Plant Genetic Resources. Obuhvaćene su vrste poput sirka, običnog pasulja, mungo pasulja, soje, kajanskog graška i azuki pasulja.

Rigorozno i redovno praćenje

U kontrolisanim uslovima pri 15% relativne vlažnosti i na temperaturi od –20 °C pokazalo se da su semenke mungo i običnog pasulja zadržale izuzetno visoku održivost. Neke od njih potiču još iz 1960-ih, a nakon 45 godina skladištenja najmanje 90% semenki mungo pasulja iz jedne serije uspelo je da proklija sa potencijalom razvoja biljke. S druge strane, semenke kajanskog graška imale su najnižu stopu klijanja, što jasno signalizira potrebu za ranijom obnovom zaliha u bankama gena.

Stručnjaci su ranije verovali da zamrznuto seme ne treba proveravati stotinama ili hiljadama godina. Intervale praćenja klijanja mungo pasulja procenili su na svakih 2.075 godina, a sirka na 2.901 godinu. Međutim, novo istraživanje ukazuje na znatno kraće rokove, pri čemu azuki pasulj beleži prosečnu održivost od samo 17,4 godine.

Budući da klijanje u eksperimentima služi tek kao pokazatelj održivosti i ne garantuje razvoj do zrele biljke, očuvanje semena u trezorima zahteva rigorozno i redovno praćenje.

"Sve dok banke gena nastave da prikupljaju podatke o održivosti i sarađuju na razmeni informacija o dugovečnosti semena, naše razumevanje posmatrane dugovečnosti vrsta nastaviće da raste. Sa novim saznanjima moguće je usavršiti modele predviđanja trajanja semena, što je imperativ za globalno očuvanje biljnih genetskih resursa", zaključuju autori.

(Telegraf Biznis/Dnevno.hr)