Zašto za volanom autobusa, kamiona i dostave u Srbiji sve češće viđamo klince i starce?

Za volanima kamiona vidimo mlade ljude, koji imaju u svojoj kabini sve što im je potrebno - tablet, računar, internet...

Danas je dovoljno da u džepu imate vozačku dozvolu i da bez problema dobijete prvi posao. Ili, ako ste penzioner, da možda još malo iskoristite svoje radne kapacitete. Ponuda je primamljiva, posao vozača sve je plaćeniji, što je prava prilika za sve od 18 do 68!

Teme za vas

Baš tako, svi vozači od 18 do 68 godina pozvani su da se prijave na konkurs jedne kompanije. Doslovno piše: "Muško, žensko, penzioner, ako imaš volje za rad pozovi nas!".

Oglas obećava prijavu od prvog meseca, platu od 80.000 ako radite svojim ili 50.000 ako radite vozilom firme i kartice za gorivo. Dakle, definitivno, treba vam samo dobra volja.

Očito je da se cilja na starije vozače, bliže granici od 68, koji imaju penziju i dvoume se da li bi prihvatili neki posao i tako popunili svoje slobodno vreme i fino zaradili.

Jer, mladi kojima je posao priortet odavno su ga ugrabili. U Srbiji, ili van.

Naime, već duže vreme prava je jagma za profesionalnim vozačima autobusa i kamiona. Pandemija je samo još više produbila ovu krizu, budući da je prevoz robe tankerima sa Dalekog istoka drastično poskupeo, pa se kompanije okreću alternativnim tržištima - od Turske do Indije. A za to su potrebni kamioni i, naravno, kamiondžije.

To je sada unosan posao, za volanima kamiona vidimo mlade ljude, koji imaju u svojoj kabini sve što im je potrebno - tablet, računar, internet... Oni odlaze na duga putovanja Evropom i Azijom, a odvajanje od porodice takođe ima svoju cenu, koju naplate na kraju meseca...

Što se tiče autobusa, poznato je da u Srbiji više gotovo nema ko da ih vozi. Problem je nešto komplikovanija procedura za dobijanje D kategorije, pa dok nova radna snaga sazre, već je i sa "C" našla posao van zemlje... A i kada zaposle mlade ljude, prevoznici ih gube. Neki poznati "put napretka" je rad kod privatnika, potom u GSP, a to im sve donosi poene da se odluče na sledeći korak: Slovenija, Nemačka...

I tome nema kraja, jer je i nemačko Udruženje špeditera i logistike upozorilo na problem vozača upozorilo na problem vozača i potrebu da se mladi motivišu da rade taj posao. Dakle, izvoz kvalifikovanih šofera tek nam sledi.

GSP, na primer, ima otvoren onlajn konkurs za posao, a svima koji imaju C kategoriju nudi mogućnost da o njihovom trošku polaže za D.

Ne čudi, stoga, što za volanom viđamo i klince i starce - prvi se pripremaju na "dug put" po Evropi, a drugi su se skrasili, ali još imaju radnog elana koji mogu da iskoriste u zemlji.

Ali, u poslednje vreme, vozači su postali glavna karika nove korona-privrede. Zajedno sa informacionim tehnologijama vozači ostaju, bar dok ne automatizujemo i četvorotočkaše, glavnu ulogu posrednika između korisnika koji sada sve više vremena provode u kućama i pružalaca usluga.

Prava eksplozija kurira dogodila se udarom korone. Uvođenje bicikla kao prevoznog sredstva u ovoj službi samo pokazuje koliko se kompanije utrkuju da svoje usluge pruže efikasno, a jeftin. Jer, biciklista ne mora da ima nikakvu dozvolu, a nije mu potrebno ni gorivo.

Postalo je uobičajeno da čak i kupovina u prodavnici funkcioniše preko mobilne aplikacije. Kliknete šta vam treba, kurirska služba primi porudžbinu, za vas obavi kupovinu i dostavi vam robu na kućnu adresu. Sve to, dakle, znači, potrebu za još vozača.

Oglas koji smo spomenuli na početku teksta verovatno se odnosi baš na ove usluge. To je idealna prilika za sve one koji su godinama maštali da budu taksisti, a nisu uspevali da dobiju dozvolu. Odskočna daska za dalje usavršavanje, pa potom dobijanje C i D kategorije, nakon čega su "na konju" i imaju prođu širom Evropske unije.

Za one koje vuče drum, ovaj put karijere danas je i te kako popularan, a vozači i kamiondžije odavno su obični, mladi ljudi koji ne jure prijateljice noći, već preko Skajpa mašu svojoj dečici koja ih čekaju da se vrate sa dugog puta.

(Telegraf Biznis)