Sporovi oko kredita u Srbiji mogu pojedine banke dovesti do stečaja: Analiza koja upozorava

Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope

Sudski sporovi građana sa bankama o troškovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodišnje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da naplaćuju te troškove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i domaće i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT).

- Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka - navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.

Teme za vas

Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).

- Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene 'pravila igre', ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni u uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta - upozorio je autorski tim Narodne banke Srbije koju je uradio analizu objavljenu u MAT-u.

U njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.

Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od 4%. Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveo je autorski tim NBS.

Upozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara.

- S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje - procena je autorskog tima Narodne banke Srbije koji je objavio analizu u MAT-u.

(Telegraf Biznis)