Nik je čovek koji je pomirio sve Balkance: "Dobra reč putuje u 'kliju', a loša, nažalost, u 'ferariju'"

"Na granici u Makedoniji, u jednom "miniju" smo bili Srbin, Hrvat, Albanac i ja iz Slovenije, i policajac je pitao - da li je ovo vic", priča sagovornik Telegraf Biznisa koji je spojio najveću ljubav Balkanaca u životnu filozofiju - napravio je biznis od luksuznog relija

Nik je ekonomista po struci, a njegova karijera je posvećena najvećem snu Balkanaca - ljubavi prema automobilima. I to onim najbržim.

U intervju za Telegraf Biznis Nick Papis, suosnivač Oneliferally.com jednog od vodećih skupova u regionu, govori o tome kako je uspeo da pomiri Balkance, da predstavi ovaj regon na najbolji način i koja je je to filozofija koju širi.

Teme za vas

"Mnogi ljudi sa Balkana, koji žive širom Evrope, dele zajedničku strast prema superautomobilima. Naša ideja je da ih povežemo, da spojimo rasparčani Balkan", kaže on. A događaji poput relija najbolji su za ulaganja jer okupljaju brojne domaće lidere u auto-industriji i druge investitore.

Da bi to postigao, OneLife Rally na svome putu uspostavlja značajne veze sa kompanijama i ljudima širom sveta. O tome svedoči samo jedna o brojnih nagdota koje nam je ispričao:

"Na granici u Makedoniji, u jednom "miniju" smo bili Srbin, Hrvat, Albanac i ja iz Slovenije, policajac je pitao - da li je ovo vic".

A ceo Nikov koncept ima i humanitarnu notu. OneLife Rally nije običan događaj i mnogo je više od luksuznog relija, to je zapravo  humana misija koja prevazilazi regionalne granice. Fokusiraju se na socijalno ugrožene kategorije društva, te je praksa da svake godine organizuju dobrotvornu akciju za pomoć deci.

Ovo je ujedno jedini reli na svetu koje je otvorenog tipa. To znači, da nije ograničen, već da ljudi mogu ljudi da pristupe automobilima, razgovaraju sa vozačima, a i da sednu u neki od automobila.

• Vi ste ekonomista po struci, zašto baš auto-industrija?

- Prvo da kažem zašto ekonomista. Smatram da je novi sistem fakulteta previše uopšten. Nije usko usmeren i ne dozvoljava mladima da se trude da naprave proizvod.

To mi je ranije bio argument da ne idem na fakultet, nego da se bavim preduzetništvom. Međutim, na kraju sam otišao na ekonomiju jer objedinjuje društvene i tehničke nauke. A učiš zapravo na terenu, s ljudima i kako da uložiš svoje vreme kako bi napredovao.

Studije su važne jer se stiče osnova za profesonalan život i dobija se prilika za poznanstva.

Automobili su mi oduvek strast. Verujem da je malo muškaraca koji ne vole automobile. Takođe, mislim, da bismo svi vozili brze automobile kada bismo bili u mogućnosti.

Automobili, specifično kod našeg iventa, još jedan su način za povezivanje ljudi.

• Balkanci obožavaju superautomobile, kako ste vi uspeli da ih okupite na jednom mestu?

- Ostavimo po strani istoriju, dolazimo iz istog regiona i gledam da stvari koje još uvek svađaju ljude na Balkanu pomirim. Pretpostavljam da su neke uspomene još bliske, ali treba da prestanemo da se ljutimo. Da se svi trudimo da radimo na tome da se tako nešto ne bi nikada više ponovilo

Zašto automobili? Kada ostvavimo sve druge stvari po strani, automobili povezuju ljude. Mislim da je na Balkanu to najviše vidljivo. Nije važno da li je to u Beogradu, Sarajevu ili Skoplju. Ne dozvoljamo mešanje politike. I to je naša filozofija - nebitno je odakle je ko već kakav je ko.

• Reli je skup sport, kao i propratni troškovi, kako sve uklapate?

- Lično sam iz prosečne porodice, iz "bloka", što biste vi rekli. Svi iz područja bivše Jugoslavije imamo mogućnost da nešto napravimo - idemo u škole, na fakultete, možemo da osnujemo firme i imamo mogućnost da podignemo kvalitet svog vozila.

Jeste skup sport s jedne strane, ali ako imaš mogućnost da uložiš, znaš gde ćeš. Tako da, proporcionalo i jeste i nije skupo. Znam ljude koji idu za 50.000 na Maldive. Naš ivent košta 10.000 evra za nedelju dana. Ne poznajem nekog da može da proda događaj za taj novac. Ali vidite da je moguće.

Za to je potrebna struktura, dobar tim, dobar PR i da pokažemo svetu da je Balkan kul.

• Kako luksuzni automobili mogu da pokrenu turizam, da li je to šansa za ovaj region?

- Balkan ima ljude, hranu, prirodu, puteve, infrastrukturu, samo treba znati da se proda.  Kod našeg iventa 100 automobila znači ukupno 200 ljudi. Dakle, to su ljudi koji su imućni i samit ne traje jedan dan, već traje celu nedelju.

Ove godine smo imali tri milijardera u grupi, a niko nije znao da su toliko bogati. Nose iste majice jer želimo da svi budu isti, kao i da širimo tu filozofiju. Priznajem da mi je pre pet godina bilo teško da prodam tako nešto po našim gradovima, ali na kraju sam uspeo da tim ljudima pokažem da postoji nešto što je dobro i lepo.

Oni su bili u Monte Karlu ili Nici, a to je već viđeno, dok Balkan nije potpuno otkriven (i ima negativan pr).

Koliko je taj svet veliki toliko je i mali, i nije potrebno mnogo da se lepa reč proširi, samo je sporija od loše. Ili što bih ja rekao: Dobra reč je u "kliju", loša je u "ferariju".

Region kao destinacija je dobra, samo još ne umemo da je prodamo i nedostaje još infrastrukture. Svakako, postoji dobra prilika za investicije, a investitorima treba pokazati da mogu da nam veruju.

• Kako vi vidite potencijal ove regije za razvoj auto-industrije? Imamo možda samo Rimca koji je otišao korak dalje

- Mogu Rimcu samo da kažem "svaka čast" na tome što je napravio. Dokazao je da je moguće napraviti uspeh na Balkanu. Problem naših ljudi je da smo svi dobri u izgradnji ali loši u prodavanju. Na zapadu je obrnuto.

Kada je reč o Rimcu, na stranu što je to vrhunska tehnologija, i što ima dobar tim, on je odradio i dobar marketing - mislim da ga je to dodatno izdvojilo. U tome smo i moj tim i ja dobri. Ta razlika je da se vidi i čuje dobro, ili da ostane anonimno. Imamo 60 odsto ljudi koji se vraćaju svake godine. Neki već ulažu svoja sredstva.

• Koliko mladi mogu da doprinesu ovde, a kakva je uloga mladih u svetskoj ekonomiji?

- Još uvek nam je problem tranzicija. Postoji još negativan prizvuk uspešnostii jer se ona povezuje odmah sa nelegalnim stvarima, a to proizilazi iz takunizacije koja je bila na ovim prostorima. Ali to je prošlost.

Dolazi sada generacija koja gradi stvari, oni koji su od nule napravili nešto. Te priče su one koje će pokrenuti Balkan, i imamo takvih dosta primera.

Pomenuo bih jednu firmu iz Sarajeva s kojom sarađujemo, došli su do 60 radnika i svi su ispod 30 godina. Radio bih s njima samo zbog toga - kako u Sarajevu napraviti firmu od 60 ljudi. Često ne znamo šta imamo, zato je potrebno otići van, videti, ali se vratiti jer ovde ima budućnosti.

• Koje mesto u Srbiji je najbolje za reli?

- Tri puta smo bili u Srbiji, svaki put u Beogradu. Nisam još obišao sve, ali znam da će sledeća destinacija biti u Novom Sadu. Na jugu Srbije nedostaje investicija, u turizam u banje.

U Sloveniji je to dobar biznis, a to je prilika za južnu Srbiju. Napraviti strategiju za određeni deo zemlje i prepoznati brend, i onda lokalno raditi na njemu.

• Koja je vaša strategija i dalji planovi?

- Da ivent iskoristim kao umrežavanje i povezivanje. Da dovedem što više ljudi na Balkan, da gradovi prepoznaju našu vrednost, tj. ono što mi radimo. Imali smo 100.000 posetilaca po događaju. Naša poruka je naša vrednost. I celog regiona.

Želja mi je da se zavrti priča i da dođu investitori kako bi i ovaj deo Evrope bio bolji nego što jeste.

• Šta očekujete od 2022. godine? Koji trendovi će vladati u svetu kada je poslovni svet u pitanju?

- Radili smo i tokom pandemije, ali korona nas je naučila da treba da budemo sposobni da nastavimo da radimo.

Svaka vlada u svetu treba da radi za ljudstvo, a ne protiv njega. Treba naći način da se ne zaustave putovanja i razmene između ljudi. Primećujem da to na ljudima ostavlja tragove, psihološke najviše. Mislim da će u narednom periodu svi tražiti rešenja da se to prevaziđe.

• Koliko vam je teško organizovati reli?

- Izazovno je. Ti ljudi se obično voze privatnim avionima, specifični su... Dolazimo u hotele koji treba da prime takvih 200 ljudi. Nije lako.

Tu je zatim oprema, kvarovi, delovi koji stradaju... Tokom tih dana nema spavanja, ali nema ni limita. Sve se rešava u hodu.

Servis je najvažnija stvar i svaki veliki problem s osmehom smanjiš, ili ga nestane. Svaki manji problem sa snoboskvom pristupom postane veći.

Zato mi ne zovemo snobove, jer "Balkan is the new cool"!

(Telegraf Biznis)