Benzin nam poskupeo 28, dizel 23 dinara: Cena nafte ni u svetu nikada brže nije rasla

Postavlja se pitanje šta je razlog poskupljenja u svetu i kako će da se odrazi na cene na našim pumpama

Foto-ilustracija: Shutterstock

Brzina poslednjeg povećanja cene nafte je najveća do sada, kaže generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović. Ova cena nije bila još od 2010. godine kada je cena bila 100 dolara po barelu, naveo je Mićović i ocenio da će posle ovako naglog skoka uslediti blagi pad cene.

Cene sirove nafte zabeležile su još jedan skok i probijena je barijera od 80 dolara po barelu. U nekim državama u okruženju već se beleže veća povećanja derivata.

Postavlja se pitanje šta je razlog ovog poskupljenja i kako će da se odrazi na cene na našim pumpama. Uzrok za ovaj skok je porast ekonomske aktivnosti u državama koje su posle vakcinacije počele da ukidaju restrikcije.

U isto vreme, zalihe velikih proizvođača su ograničene, što je povećalo cene.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Mićović rekao je gostujući u Jutarnjem programu RTS da je energetsko tržište povezano i da uvek dolazi do određenog prelivanja, kao i da je u ovom slučaju sve to uzrokovalo očekivanje trgovaca kakav će ekonomski rast biti.

"Trgovci su počeli da kupuju velike količine nafte stvarajući zalihe da bi se pripremili za taj period. Međutim, došli smo do paradoksa da su izazvali takvu neravnotežu proizvodnje i potražnje za naftom da je za veoma kratko vreme poskupela nafta. Pitanje je sada da li će visoke cene sada sputati ekonomski rast koji trgovci očekuju", naveo je Mićović.

Dodao je da je upravo sve to uzrok za skok nafte u poslednjih mesec i po dana. Prema njegovim rečima, od početka 2020. do danas zastupljen je trend rasta cene nafte, a poslednjih 50 dana, od 22. avgusta do 12. oktobra dolazi do veoma naglog povećanja rasta cene nafte, što se može videti na veoma strmoj krivoj, 28 odsto je poskupela nafta u ovom periodu.

"Po pravilu iza ovako strmog rasta sledi pad cena nafte, jer sada trgovci gomilaju zalihe da bi imali čime da nastupe na tržištu, a kada budu prepuni zaliha, cene će padati. Zemlje OPEKA su odlučile da ne povećavaju proizvodnju, da ovo nije realna potreba tržišta i ne žele da koriguju svoju odluku o postepenom povećanju proizvodnje", naveo je Mićović.

Dodao je da je prosečna cena sitove nafte za 58 odsto veća ove godine nego prošle godine, kao i da je veće i od cene u 2014. do sada.

"Brzina promene cene nafte je najveća sada. Pominje se da u poslednje tri godine nije dostignuta ova cena, 2018. godine je bila jedna epizoda kada je cena nafte dostigla 80 dolara po barelu. Ako to izuzmemo, ova cena nije bila još od 2010, 2011. kada je bila 100 dolara po barelu", istakao je generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije.

Ilustracija: Nikola Jovanović

Istakao je da svetski poznavaoci procene o ceni koriguju na mesečnom nivou, nemoguće je bilo šta predvideti. Svetska banka je, kako kaže, korigovala rast, što uliva bojazan kod proizvođača nafte i vrlo su oprezni, a visoke cene poput 100 dolara po barelu ne odgovaraju ni njima, jer bi to urušilo ekonomski rast i potrošnju, njihov cilj je postizanje održive cene.

Napominje da se tehnološka rešenja u celom svetu, kada je u pitanju saobraćaj, zasnivaju na nafti, a postupna zamena nafte je nešto što je rešenje, da ne bi došlo do ozbiljnih problema.

Govoreći o posledicama koje ćemo videti na pumpama u Srbiji, kaže da se ovaj rast cena nafte već odrazio na benzinskim stanicama, nedeljno je cena dizela rasla oko dinar, benzina oko 50 para nekoliko poslednjih nedelja i ukupno je benzin od nove godine poskupeo 28 dinara, a dizel 23 dinara, što je značajan rast cene goriva.

"Srpsko tržište deli sudbinu svih drugih tržišta. Znatno jeftinije gorivo u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji se menja. Ono je znatno jeftinije jer su državne dažbine manje, ali promene su i kod njih vidljive", istakao je Mićović.

Veliko poskupljenje goriva je u Hrvatskoj i tamo se čak pominje i mogućnost smanjenja akciza, a Mićović kaže da o tome razmišljaju sve zemlje.

Dodaje da ne možemo da utičemo na globalno tržište, ali da možemo kod nas da uradimo dosta stvari.

Video: Ovo su najveće štediše od automobila

(Telegraf Biznis)