Rast Srbije 3,4 odsto u ovoj godini, u EU i evrozoni 2,7%

Najveći udar na globalnu i ekonomiju EU potiče od cene energenata

Evropska komisija (EK) predviđa rast bruto domaćeg prozivoda Srbije od 3,4 posto u ovoj godini i od 3,8 procenata u 2023, u prolećnim prognozama objavljenim danas.

Prema podacima iz izveštaja objavljenog na veb sajtu EK, privreda Srbije će rasti brže nego Evropska unija i evrozona, kojima se predviđaju stope rasta u 2022. i 2023. godini od 2,7 posto, odnosno 2,3 odsto, respektivno.

U odeljku posvećenom Srbiji, Komisija ističe se da će nakon snazne privredne ekspanzije u 2021. godini od 7,4 posto, rast BDP-a naše zemlje, kao i cele EU i evrozone, biti pod pritiskom ekonomskih uticaja rata Rusije protiv Ukrajine.

Najveći udar na globalnu i ekonomiju EU potiče od cene energenata, naglašava Komisija. Mada su i pre rata u Ukrajini cene energije već beležile značajan uspon sa niskih nivoa iz vremena pandemije, neizvesnost vezane za poremećaje u lanacu snabdevanja ih dodatno guraju naviše, uz povećan stepen njihove volatilnosti. Isto to važi i za cene hrane i drugih osnovnih dobara i usluga, koje nagrizaju kupovnu moći domaćinstava, piše u izveštaju EK.

Dalje se dodaje da poremećaji u logistici i lancu snabdevanja izazvani ratom, kao i sve već troškovi proizvodnih inputa za širok spektar sirovina, te poremećaji globalne trgovine i drastične mere suzbijanja kovida-19 koje se i dalje primenjuju u delovima Kine, koče proizvodnju.

EK navodi da će rast Srbije uglavnom biti vođen privatnom potrošnjom i investicijama, za koje se očekuje da će nadoknaditi mali negativan doprinos neto izvoza rastu. Rast privatne potrošnje u 2022, EK projektuje na 3,7 posto, a naredne godine na 3,8 procenata, dok stopu rasta javne u navedenim godinama procenjuje na 0,1, odnosno 0,7 odsto, respektivno.

Što se izvoza robe i usluga tiče, predvija se povećanje od 8,6 provrnata ove i od 8,5 posto iduće godine, dok će rast uvoza robe i usluga po proceni Komisije iznositi 8,1 odsto u tekućoj godini, odnosno 7,3 posto u sledećoj.

U izveštaju se takođe prognozira da će inflacija dostići vrhunac sredinom 2022. da bi potom usporila od jeseni. Konkretno, EK procenjuje stopu inflacije u Srbiji od 8,5 posto ove godine, nakon čega će opasti na 4,6 odsto dogodine.

Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona će opasti sa lanjskih 11 procenata na 10 posto u 2022. i nastaviće silazni trend u narednoj godini na 9,3 odsto, procenjuje EK.

Deficit budžeta opšte države će, prema prognozama izvešne vlasti EU, pasti ove godine na 3,1 posto BDP-a, a u 2023. godini na 1,8 procenata bruto proizvoda zemlje. Predviđa se takođe smanjenje javnog duga Srbije u ovoj i idućoj godini na 54,5 procenata, odnosno na 52,5 posto BDP-a.

(Telegraf Biznis)