Kilogram maslaca skočio na 8,5 evra: Da li će poskupeti slatkiši u Srbiji?

Naša zemlja sa brašnom nema problem, ali puter je ono što uvozimo u velikim količinama

Otkako je krenula pandemija, a onda i rat u Ukrajini tačno dve godine kasnije, svet nikako ne može da se oporavi od krize, rastućih cena, dodatnih rashoda i poremećaja u transportu i lancima snabdevanja.

Pate maltene sve delatnosti, od industrije do proizvodnje, turizma, ugostiteljstva. Pogođena je i konditorska industrija.

Teme za vas

Takođe, celu priču o poskupljenju treba posmatrati malo šire: osim same kartonaže i ambalaže i skoka cena sirovina, na rast utiče i aktuelna cena gasa - kod onih kompanija koje koriste gas. Ipak, kako je to indirektni faktor koji utiče na poskupljenje, onda svakako da nije u "centru" priče.

Ali, ono što jeste bitno istaći je činjenica da su poskupele uljarice, žitarice, šećer, maslac, brašno - sirovine ključne u proizvodnji slatkiša i slaniša.

Ako ste primetili da su nam neke vrste keksa poskupele u poslednje vreme, iza toga se krije direktno oslanjanje na uvoz za određene sirovine i sam rast cena tih sirovina.

Konkretno, Srbija sa brašnom nema problem, ali puter je ono što uvozimo u velikim količinama. Tamo gde ove sirovine ulaze u sastav proizvod sa 60%, 70% ili 80% - jasno je koliko je to lančana reakcija.

Kilogram maslaca je lani koštao 3 evra, a sada iznosi 8,5 evra.

Za konditorsku industriju inputi su trenutno jedan od najvećih problema, a cene koje su kod nekih proizvoda "otišle" za 50% naviše - posledica su tih lančanih poskupljenja, nad kojima kompanije nemaju kontrolu. Puter, pritom, mahom uvozimo od Holanđana i Poljaka, ali...

Zbog pomenutih problema i nestašica, ove dve zemlje otkazuju dugoročne ugovore, po cenu tužbe od druge strane, jer jednostavno ne mogu da ispune date obaveze - dok se situacija ne smiri. Drugo "utočište" nam je Turska, ali je ta zemlja zabranila izvoz maslaca.

Doduše, moguće je da se to neće odnositi na Srbiju, a opet, pitanje je do kada i kako će se stvari dalje odvijati... Kompanije se, stoga, trude da u startu već "ugrade" potencijalne rizike u cene, jer ih je teško predvideti, a gomilaju se.

Inače, cene hrane su na globalnom nivou poskupele 30 odsto, o čemu svedoče i aktuelni podaci UN. Kako smo pisali početkom tekuće godine, na svetskom tržištu su u decembru jedino poskupeli mleko i mlečni proizvodi za 1,8% u odnosu na novembar, pošto je manja proizvodnja mleka u zapadnoj Evropi i Okeaniji podstakla rast cena putera i mleka u prahu.

Takođe, cene mleka su prošle godine u proseku bile više za 16,9 odsto u odnosu na 2020. godinu.

(Telegraf Biznis)