Ovu članicu Unije embargo na rusku naftu će najviše "koštati": Da li pogađate koju?
Slovnaft izvozi većinu svoje proizvodnje, uključujući dizel, benzin, avionsko gorivo, sumpor i plastiku u brojne zemlje centralne i zapadne Evrope
Slovačka je danas saopštila da će među članicama Evropske unije ona biti najteže pogođena sankcijama EU na rusku naftu.
Ta zemlja očekuje da solidarnost Brisela ublaži negativan uticaj naftog embarga na tu zemlju.
Ministarstvo ekonomije Slovačke navelo je u saopštenju da je država tražila da joj se odobri trogodišnji period za prekid trgovanja ruskom naftom i naftnim derivatima, ali da njen zahtev nije prihvaćen, već su usvojene oštre sankcije sa ciljem da se desetkuju ruski naftni prihodi zbog napada Moskve na Ukrajinu, prenosi Rojters.
"Embargo je usvojen u verziji koja direktno utiče na tržište motornih goriva i njihovu proizvodnju u Slovačkoj. U okviru deklarisane solidarnosti, očekujemo individualni pristup sredstvima iz programa REPower EU", dodaje slovačko ministarstvo, misleći na plan EU o okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva i hvatanju u koštac s klimatskom krizom.
Kako dalje objašnjava ovo ministarstvo, konačna verzija sankcija znači da će Slovačka moći da nastavi uvoz nafte iz Rusije preko naftovoda Družba, ali bi posle osam meseci to mogla da koristi samo za proizvodnju za domaće tržište i izvoz naftnih derivata u susednu Češku, u periodu od verovatno narednih 10 meseci.
Proizvodnja u jedinoj domaćoj rafineriji u Slovačkoj, a to je Slovnaft, zavisna je od ruske nafte.
Slovnaft je u četvrtak saopštio da će embargo imati ozbiljne posledice po njihovu proizvodnju i da će stvoriti nestašicu goriva na reginalnom tržištu jer tehnološke promene ne mogu da se izvrše u kratkom roku. Ova rafinerija, u vlasništvu mađarskog MOL-a, koja prerađuje 124.000 barela dnevno, nalazi se u blizini slovačkih granica sa Mađarskom i Austrijom.
Takođe ima cevovod za isporuku proizvoda do Češke.
Slovnaft izvozi većinu svoje proizvodnje, uključujući dizel, benzin, avionsko gorivo, sumpor i plastiku u brojne zemlje centralne i zapadne Evrope, i upozorava da bi prisilno smanjenje kapaciteta takođe moglo da ugrozi snabdevanje domaćeg tržišta.
(Telegraf Biznis)