Dve strane krize: Jedni prodaju porodične dragocenosti, a oni bogatiji kupuju investiciono zlato
Nezvanične brojke Državnog zavoda za statistiku Hrvatske pokazuju da su građani samo u periodu januar-mart prodali 646 kilograma nemonetarnih "otpadaka" i lom-zlata, šipki, žica...
Hrvatski građani su u prva tri meseca 2022. godine prodali 646 kilogama zlata za 252 miliona kuna (33,1 milion evra).
Inflacija i rat u Ukrajini, kako se navodi, primoravaju ljude slabijeg imovinskog stanja da prodaju porodične dragocenosti, dok istovremeno - bogatiji deo stanovništva kupuje investiciono zlato.
Smatralo se da je sva hrvatska "sentimentalna" zlatnina prodata na vrhuncu ekonomske krize 2012, kada je, uglavnom u Austriju i Italiju, izvezeno oko 6,4 tone zlata za 179,7 miliona evra, ali se tom "valutom za crne dane" itekako dobro trguje i dalje.
Nezvanične brojke Državnog zavoda za statistiku (DZS) pokazuju da su hrvatski građani samo u periodu januar-mart prodali 646 kilograma nemonetarnih "otpadaka" i lom-zlata, šipki, žica, ploča, zlata u obliku praha i presvučenog platinom...
To je tek nešto manje nego u celoj pretpandemijskoj 2019. godini, kada je izvezena gotovo jedna tona zlata za 40 miliona evra. Kada su 2020. krenuli strah i neizvesnost zbog korona krize u hrvatskim otkupnim stanicama zlatarskih kuća završilo je 1,43 tone zlata u vrednosti od 68 miliona evra, dok je prošle godine količina bila više nego dvostruko veća - 3,42 tone prodatog zlata u vrednosti od 85,7 miliona evra.
(Telegraf Biznis/Tanjug)