Gazde iz pakla na moru: "Prljava posteljina, pacovi, sobice od 6 m2. Ako si krupniji, ne možeš ući u WC"

U početku, tj. na razgovoru za posao, kod većine verovatno sve deluje "idealno"

Neki poslodavci iz našeg komšiluka možda vape za radnom snagom u ugostiteljstvu i turizmu, ali se baš i ne trude da je privuku.

O tome, barem, svedoči iskustvo jednog momka koji je svoju priču podelio na društvenoj mreži, tačnije na FB stranici "Tražim posao/nudim posao - Dalmacija".

Teme za vas

"Smestili su me u sobu u kojoj se posteljina nije menjala mesecima, puna prašine i prljavštine, ko zna koliko se tu osoba izređalo. WC šolja u raspadu i ne može se pustiti voda do kraja, i naravno nema mašine. Poslodavac očekuje da odeću perem na ruke. Ovo što sam večeras doživeo, pa to ne bih dao ni životinji. Zaista vas može biti sramota. Otišao sam. Čekam autobus i bežim", napisao je mladić, a reč je o smeštaju na jednom od dalmatinskih ostrva, malo podalje od Splita.

U početku je sve, kako kaže, delovalo u redu, prenosi Slobodna Dalmacija.

"Gazde ljubazne, kao svideo sam im se, i oni meni. Plata mala u odnosu na satnicu, ali i to je prihvatljivo jer nemam iskustva. Pre posla sam ostavio stvari kraj ulaznih vrata kuće, i odmah odleteo na posao pa nisam ni stigao da vidim kakvi su uslovi unutra. Dođem oko 1 ujutru (nakon posla) u stan i kako ulazim sve sam više u šoku", napisao je ovaj momak, koji je takođe naveo da je "bolja zatvorska ćelija od sobe koju je dobio".

O internetu nije bilo ni reči.

"Muško sam, znači ne patim za nekom ludom higijenom, ne patim za delux sobom, ne treba imati ni klimu, ali smatram da bi barem trebalo da legnem mirne savesti i da idem u toalet ne razmišljajući da li ću se zaraziti ili ne", dodao je.

Naravno, komentari ispod ovog posta nisu izostali, tj. mnogi su se pronašli u njegovoj priči.

"Nešto slično sam doživela. Na dve u sobi, kreveti na sprat. Sobica možda 6 kvadrata. U WC sa tušem ne možeš da uđeš normalno nego onako bočno. Ako si malo krupniji, nema šanse. Posao prilično daleko (koristila bicikl), i još na tri strane mesta. Bez obroka, a nemaš gde da kuvaš. Izdržala mesec dana. Komšije kažu: Zar toliko? Cure obično izdrže nedelju dana."

"Slično sam doživela na Hvaru, 2016. godine. Svo osoblje je bilo smešteno na tavan, koji sam pre toga donekle uspela da počistim i promenim svima posteljinu (radila sam kao sobarica). U jednom trenutku smo shvatili da ima i pacova. Kada sam to rekla gazdi, rekao je da to nije njegov problem. Neki su bili smešteni u staroj kamp prikolici, a jedan dečko je bio smešten u nekakvu prostoriju poput šupe. Radi se o hotelu na Hvaru. Da nije bila dobra ekipa (osoblje), ne bih tamo izdržala ni dan. Ali mislim da se niko od nas nije vratio sledeće sezone."

(Telegraf Biznis)