Drugu godinu zaredom Srbiju pogodila suša, evo kako to gura cene
Srbija će se drugu godinu zaredom suočiti sa sušom, to će uticati i na cene cene
Prema projekcijama Narodne banke Srbije inflacija u septembru će dostići vrhunac od 14 odsto a od oktobra će nastaviti da pada i u mesecima do kraja godine će se kretati oko 11 do 11,5 odsto.
Na inflaciju, kako je rečeno, najviše utiču cene energenata, ali i cene hrane.
Kako je novinarima rekla guverner NBS, Jorgovanka Tabaković, i poljoprivredna sezona u Srbiji slabija je od očekivane.
"Umesto prosečne sezone, najverovatnije ćemo se drugu godinu zaredom suočiti sa sušom koja će uticati na rod soje, kukuruza, povrća", navela je ona.
Šta nas čeka?
Podsetimo, ranije se očekivalo da će inflaciju donkel ublažiti rodna godina, odnosno veća ponuda poljoprivrednih proizvoda. Međutim, suša je to sprečila.
S dolaskom nove poljoprivredne sezone, ali i manje aktivnosti na strani tražnje i ponude, cena pšenice na produktnoj berzi u junu se našla na silaznoj putanji i na kraju T2 spustila se na 34 dinara po kilogramu, dok je cena kukuruza takođe spuštena na 31 dinar po kilogramu. Zbog slabije tražnje za sojinim zrnom na inostranim tržištima, cena soje u Srbiji započela je kretanje silaznom putanjom još i ranije, početkom maja, tako da je krajem juna bila na nižem nivou (68,5 dinara po kilogramu) nego početkom godine. I pored toga što je su cene žitarica na domaćem i svetskom tržištu snižene tokom T2, treba imati u vidu da su one i dalje na znatno višem nivou nego u proteklim godinama i da u svetu postoji zabrinutost oko eventualne nestašice hrane zbog otežanog snabdevanja i intenziviranih geopolitičkih tenzija.
Cena pšenice na domaćem tržištu bila je relativno stabilna tokom jula, jer je završena žetva i prinosi su bili relativno dobri, premda niži od prošlogodišnjih. Međutim, u julu je zbog visokih temperatura od kraja juna i suše na međunarodnom tržištu (berza u Parizu) zabeležen rast cena kukuruza, tako da je cena kukuruza na domaćoj produktnoj berzi takođe zabeležila rast i krajem meseca iznosila je oko 34 dinara po kilogramu.
Pri tome, važno je naglasiti da je Vlada u dogovoru s poljoprivrednicima donela odluku o ukidanju mere zabrane izvoza pšenice i kukuruza.
Кrajem jula je porasla i cena soje na čikaškoj robnoj berzi usled zabrinutosti zbog nepovoljnih vremenskih uslova u Evropi i SAD, kao i zbog i dalje visokih cena nafte, što se odrazilo i na rast cene soje na domaćoj produktnoj berzi od sredine jula, tako da je krajem meseca iznosila oko 77 dinara po kilogramu. Treba napomenuti i da je u Srbiji još uvek zabranjen uvoz genetski modifikovane soje, koja se najčešće nudi na regionalnom i međunarodnom tržištu.
Budući da se primarni poljoprivredni proizvodi koriste kao sirovine u proizvodnji hrane, kao i da su njihove cene još uvek visoke u međunarodnom okruženju, troškovni pritisci u domaćem okruženju znatno su porasli, a preko toga i cenovni pritisci u proizvodnji i prodaje hrane.
Od počeka godine, cene na nivou grupe hrane i bezalkoholnih pića kumulativno su povećane za 11,2% u P1, po osnovu izraženog rasta cena neprerađene (15,9%) i široko rasprostranjenog rasta cena prerađene hrane (8,7%), koji je u određenoj meri kontrolisan Vladinim uredbama o ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica, čije važenje se produžuje shodno tržišnim okolnostima.
Mg. posmatrano, cene neprerađene hrane u junu su porasle za 25,4% usled znatnog poskupljenja svežeg mesa, povrća i voća, dok se rast cena prerađene hrane od 15,4% u junu pre svega duguje znatno višim cenama hleba i žitarica, mleka i mlečnih prerađevina, mesnih prerađevina i ulja i masti. Navedena poskupljenja su opredelila mg. porast cena na nivou grupe hrane i bezalkoholnih pića od 18,8% u junu.
(Telegraf Biznis)