Rusija vs. Nemačka: Jedna zemlja beleži minimalnu nezaposlenost, druga kuburi s radnom snagom

Danas se oglasio nemački institut IFO, ali i ruski predsednik Vladimir Putin. Kakve su ekonomske prognoze pred zimu?

- Rusija se suočava sa finansijskom i tehnološkom agresijom, ali ekonomski "blickrig" protiv nje nije uspeo - rekao je danas predsednik te zemlje, Vladimir Putin i dodao:

"Rusija se ubedljivo bori sa spoljnim pritiskom, možda bi se reklo, sa finansijskom i tehnološkom agresijom od strane nekih zemalja. Taktike ekonomskog blickriga nisu delovale, to je već očigledno svima, pa i njima".

Teme za vas

On je naveo da će budžet Rusije u naredne tri godine ispuniti prioritete i izazove pred kojima je zemlja. Pritoritet je makroekonomska stabilnost Rusije, naglasio je Putin na sastanku o ekonomskim pitanjima. Takođe je naveo da je potrebno stvoriti uslove za restrukturiranje privrede, realizaciju nacionalnih projekata i razvoj infrastrukture, prenose RIA Novosti.

Putin kaže da je inflacija sa 17,8 odsto u aprilu, pala u septembru na 14 odsto i da ima razloga da se veruje da će do kraja godine biti još niža, kao i da je nezaposlenost na istorijskom minimumu.

Šta kažu iz instituta IFO?

Nemački Institut za ekonomska istraživanja očekuje da će se Nemačka suočiti sa recesijom i inflacijom, te je smanjio svoju prognozu ekonomskog rasta te zemlje.

Za ovu godinu, IFO predviđa rast od samo 1,6 odsto, dok u narednoj godini predviđa smanjenje privrednog rasta za 0,3 odsto.

"Ulazimo u zimsku recesiju", kaže šef odeljenja za prognoze u IFO Timo Folmershauzer, saopšteno je. Očekuje se da će inflacija ove godine u proseku iznositi 8,1 odsto, a sledeće 9,3 odsto.

- Smanjenje isporuke gasa iz Rusije tokom leta i, usled toga, drastično povećanje cena, prave pustoš kada je reč o ekonomskom oporavku nakon korone. Ne očekujemo povratak u normalu do 2024. godine, sa rastom od 1,8 odsto i inflacijom od 2,5 odsto - rekao je on.

U poređenju sa junom, IFO je značajno snizio prognozu rasta za 2023, za 4,0 procentnih poena i naglo povećao prognozu inflacije za 6,0 procentnih poena.

Kako je navedeno, snabdevači energentima će značajno prilagođavati cene električne energije i gasa u svetlu visokih troškova nabavke, a posebno početkom 2023. godine. To će povećati stopu inflacije na oko 11% u prvom kvartalu.

Kao rezultat toga, realni prihodi domaćinstava će naglo pasti, a primetno i kupovna moć, konstatuje IFO. Treći vladin paket pomoći verovatno će donekle usporiti ovo opadanje, ali neće moći da ga nadoknadi, navode iz IFO-a.

Do istog zaključka je došla i Komercbanka.

- Gubitak kupovne moći meren padom realnih plata po glavi stanovnika, ove i sledeće godine za oko tri procenta, veći je nego u bilo kom trenutku otkada je sadašnji sistem nacionalnih računa uveden 1970. godine - dodaje Folmershauzer.

Ipak, očekuje se da će porast cena postepeno slabiti tokom ostatka naredne godine. Institut IFO dalje pretpostavlja da će zimi biti dovoljno gasa i da bi cene energije zbog toga trebalo da prestanu da rastu.

S druge strane, porast nezaposlenosti za 50.000 u narednoj godini uglavnom je posledica porasta broja nezaposlenih građana Ukrajine ovog leta, koji će se tek postepeno integrisati na tržište rada.

(Telegraf Biznis)