Kakve veze ima dijeta i štednja struje? Top saveti kako da smanjite račune u energetskoj krizi

Poznato je da na klimatske promene najviše utiču intenzivne farme sa velikim brojem grla. S jedne strane je ogromna zarada i proizvodnja hrane za milijarde ljudi. Na drugoj su ogroman uticaj farmi na životnu sredinu, patnja životinja, kršenje higijenskih standarda

Sa porastom cena energenata širom sveta i nestajanjem struje usled prirodnih katastrofa, mnogo se ovih dana govori o obnovljivoj energiji i očuvanju resursa. Energetska bezbednost koju smo nekada uzimali zdravo za gotovo, sada je ugrožena.

U svemu tome, treba misliti i na životnu okolinu, a čini se da zemlje EU odustaju od svojih zelenih agendi i vraćaju se "prljavim" izvorima energije.

Pa, kako onda u svemu tome naći balans između profita, snabdevanja i održivog razvoja?

Prof. dr Nebojša Nakićenović, priznati naučnik, ekspert za energetiku i zamenik predsedavajućeg Grupi naučnih savetnika u Evropskoj komisiji u intervjuu za Telegraf Biznis između ostalog, kaže da je potrebno osmisliti dugoročnu strategiju i ako je potrebno, tvrdoglavo je se držati.

Jer, kako ističe, ukoliko budemo odlagali prelezak na nultu emisiju, kasnićemo i sa tehnologijom koja bi trebalo da nas vine u novo dobra.

Održivi razvoj nije moguć bez zajedničke podloge i cilja politike i naroda, smatra on.

Kako nam ističe, dosta je u percepciji svakog pojedinačnog bića, jer za novo doba moramo da imamo drugačiju etiku i moral. Moramo da, kako jednostavno kaže, držimo dijetu. Način na koji ljudi konzumiraju, kupuju i biraju hranu je izuzetno važan.

Poznato je da na klimatske promene najviše utiču intenzivne farme sa velikim brojem grla. S jedne strane je ogromna zarada i proizvodnja hrane za milijarde ljudi. Na drugoj su ogroman uticaj farmi na životnu sredinu, patnja životinja, kršenje higijenskih standarda.

Veliki je broj životinja na farmama, a izbor da se krene u smanjenje njihovog broja, kako bi se smanjio uticaj intenzivnog uzgoja na životnu sredinu.

Ukoliko bismo i sami postali toga svesniji, popločavali bismo put za bolje sutra.

Ipak, kako nam i sam dr Nakićenović priznaje, nalazimo se u izazovnom periodu, periodu krize i ljudi često ne mogu da biraju šta će da konzumiraju. 

Ali mogu bar malo da biraju da štede energiju. Evo njegovih saveta:

- Trivijalan savet - ići peške što se može više. Gasiti svetlo, štedeti struju, kućne aparate aktivirati kada je struja najjeftinija, kada je ima najviše i kao što sam pomenuo - dijeta.

Početi dijetu, primeniti drugačiji način kuvanja. Induktivne peći su mnogo efikasnije na primer, nego ove što ih većinom upotrebljavamo. Ekonomski atraktivno i dobro za zdravlje je i vožnja bicikla. Sledeći nivo je da se izoluju kuće, a uz subvencije i da se ugrade solarni paneli.

Najvažnije - da se zaštite najsiromašniji, odnosno oni koji ne mogu da plaćaju struju. U Evropi 30 miliona ljudi ne može sebi da priušti električnu energiju. To je odgovornost i nas i politike, ali i da se s druge strane ograniče veliki pootrošači, da postoji tzv. održivi koridor - kaže nam Nakićenović između ostalog.

Ceo intervju čitajte OVDE.

(Telegraf Biznis)