Strah od energetske krize duplirao pozive ovim zanatlijama: Udarno od septembra, a njih nema dovoljno

"Nije bitno da li će se koristiti, nego je bitno da postoji mogućnost za korišćenje i alternativno grejanje"

Strah od energetske krize izazvao je, između ostalog i povećanu potražnju za dimničarima. S druge strane, opasnosti koje dolaze od nekorišćenih i naročito neočišćenih dimnjaka su mnogobrojne - od situacija gde dim kroz napuklinu u dimnjaku ulazi u stambeni prostor do vrlo mogućih, tzv. samozapaljenja koja se vrlo lako šire.

Posledice su takođe mnogobrojne - i po zdravlje i život ljudi, i po imovinu.

Teme za vas

- Ove godine, počev od septembra, potražnja za dimničarima je nekoliko puta uvećana u odnosu prethodnu, i sve prošle godine. Udarni talas je bio u prethodna dva meseca, dobijali smo zahteve za čišćenje ložišta i dimovoda koji nisu korišćeni prethodnih 40-50 godina, ali pozivi i dalje stižu, a nas je i dalje veoma malo. Slična situacija je u celoj Srbiji - rekao je za Radio Beograd 1, Nenad Mitrović, menadžer komunalnog preduzeća "Eko dim".

Iako dimničari redovno, svake godine, apeluju da ložišta i dimovode treba stalno održavati, baš zbog vanrednih situacija, sad su se našli u situaciji da skoro ne mogu da odgovore na sve pozive.

Građani, osim što nisu koristili dimnjake za grejanje, jer su bili priključeni na daljinske sisteme grejanja, ova mesta su često koristili da tu smeste neke druge instalacije, ili su ih ostavljali urušene i sa nekim drugim oštećenjima. Posledica toga je, kaže Mitrović, da sada, često, pre nego što dimničari krenu sa čišćenjem, građani moraju da izdvoje novac i za neke druge, prehodne sanacije i radove.

Često, građani se odlučuju da sami očiste dimnjake, što opet, dovodi do situacija u kojima, moraju da intervenišu i dimničari i neki drugi majstori, kako bi iz odvoda za dim, izvadili zaglavljene četke, krpe i razne druge predmete. A to košta mnogo više nego da su redovno pozivali dimničare. Kada je reč o novogradnji, situacija nije mnogo bolja.

- Nažalost, postojale su rupe u propisima, poslednjih godina je otvorena mogućnost da se izvrda postavljanje dimnjaka u objekte, ali se nadamo da će se to popraviti, makar zbog ove krize. Dimnjaci su bitni za svaku zgradu, nije bitno da li će se koristiti, nego je bitno da postoji mogućnost za korišćenje i alternativno grejanje, tako da verujem da će od sada verovatno, svaki objekat imati dimnjak - rekao je Mitrović.

Uz povećan obim posla, problem je i smanjen broj ljudi koji se odlučuju za ovaj zanat. Mladi, i inače okrenuti nekim drugim, modernim zanimanjima, i kad bi hteli da uče za dimničara - ne mogu: ne postoji srednja škola u kojoj bi se sticala znanja neophodna za ovo zanimanje.

Obuke se, i teorijske i praktične, obavljaju interno, u okviru dimničarskih udruženja i preduzeća. Čišćenje dimnjaka, u Beogradu, košta od 3.000 do 4.000 dinara. A dimničari, kaže sagovornik Radio Beograda 1, i dalje donose sreću i bude pozitivne emocije, svima koji ih sretnu: dovoljno je uhvatiti se za dugme, ili potapšati dimničara po ramenu.

U odnosu na prošlu godinu - potražnja za dimničarima je u Nišu veća za 80 odsto, a u Beogradu za 200 procenata.

(Telegraf Biznis)