REGAN I TAČEROVA OTKRILI TAJNU BOGATSTVA? Kako su drastično smanjenje poreza i privatizacija promenili svet

Kakav bi mogao biti bolji dokaz uspeha neke administracije ili premijerskog mandata od činjenice da njeni naslednici iz suparničkih stranaka nastave da sprovode iste politike? Imitacija je najiskreniji oblik laskanja, a upravo su to učinili Bil Klinton i Toni Bler kada je reč o nasleđu Ronalda Regana i Margaret Tačer.

Kada je Regan postao predsednik SAD 1981. godine, najviša stopa poreza na dohodak iznosila je čak 70 odsto. Kada je napustio funkciju 1989. godine, pala je na svega 28 odsto. Sličan scenario dogodio se i u Velikoj Britaniji. Kada je Tačerova postala premijerka 1979. godine, najviša poreska stopa iznosila je 83 odsto, a do njenog odlaska sa vlasti 1990. godine smanjena je na 40 odsto.

Teme za vas

Ova smanjenja bila su revolucionarna i promenila su ekonomsku sliku dve najveće zapadne ekonomije.

U SAD je neto prihod nakon oporezivanja za najviše poreske obveznike porastao sa 30 na 72 odsto, dok je u Britaniji rast bio još izraženiji. Tokom osamdesetih godina, tvrdi ekonomista Artur Lafer, uklonjeni su okovi koji su sputavali privredni razvoj.

Kako su visoki porezi gušili privredu

Pre osamdesetih godina ekonomijama su dominirale velike korporacije koje su umele da koriste poreske olakšice i različite neoporezive beneficije. Preduzetništvo je bilo retkost, a ekonomske krize i spor rast bili su gotovo uobičajena pojava.

Poreske stope od 60 do 70 odsto bile su na snazi tokom Velike depresije tridesetih godina, dok su stope veće od 90 odsto pratile spor privredni rast pedesetih godina. Sedamdesete su donele stagflaciju - kombinaciju visoke inflacije i slabe ekonomije - upravo u vreme kada su najviše poreske stope ostale izuzetno visoke.

U Britaniji su tokom decenije zaključno sa 1982. godinom maloprodajne cene rasle prosečno čak 14 odsto godišnje, dok je privreda beležila rast od samo 1,6 odsto.

Eksplozija preduzetništva i investicija

Kada su Regan i Tačer smanjili poreze, dotadašnji poslovni modeli postali su zastareli. Najuspešniji zaposleni počeli su da traže veće novčane zarade umesto raznih pogodnosti, akumulirali su kapital i osnivali sopstvene kompanije.

Foto: Profimedia/AFP/STEINER

Preduzetništvo je procvetalo, Vol Strit i londonski Siti privukli su ogroman kapital, a nove kompanije nicale su kao pečurke posle kiše.

Velike firme su se reorganizovale kako bi se prilagodile okruženju nižih poreza, manje regulacije i stabilnijeg novca.

Rezultati su bili impresivni. Između 1982. i 1988. godine britanska ekonomija rasla je prosečno četiri odsto godišnje, dok je inflacija pala na četiri odsto. Amerika je ostvarila gotovo identične rezultate.

Mit o „kapljanju bogatstva“

Kritičari su tvrdili da će smanjenje poreza bogatima doneti korist samo najimućnijima kroz takozvani „trickle-down“ efekat. Međutim, podaci govore drugačije.

Između 1980. i 2000. godine u SAD je otvoreno oko 40 miliona novih radnih mesta, što predstavlja rast zaposlenosti veći od 40 odsto.

Industrijski indeks Dou Džons porastao je čak petnaest puta između 1982. i 2000. godine, dok je medijalni prihod američkih domaćinstava porastao za 12 odsto tokom Reganovog i dodatnih 15 odsto tokom Klintonovog ekonomskog buma.

U Britaniji su prosečne nedeljne zarade domaćinstava tokom Tačerine ere porasle za 26 odsto, dok se broj građana koji poseduju akcije povećao sa tri na čak jedanaest miliona.

Greške koje su prethodile uspehu

I Regan i Tačerova pravili su greške na početku svojih mandata.

Tačerova je u početku bila skeptična prema teoriji poznatoj kao „Laferova kriva“, prema kojoj smanjenje poreza može da podstakne rast privrede i na kraju poveća poreske prihode.

Tokom prvih godina vlasti smanjila je poreze najbogatijima, ali je povećala PDV, što je praktično povećalo ukupno poresko opterećenje. Zbog toga je privredni rast izostao tokom prve dve i po godine njenog mandata.

Regan je, s druge strane, sprovodio poreske reforme postepeno između 1981. i 1983. godine, dok je američka ekonomija prolazila kroz jednu od najtežih recesija posle Velike depresije.

Tek kada su oboje odlučno sproveli duboke poreske rezove, njihove ekonomije su doživele snažan uzlet, a stagflacija je ostala prošlost.

Nasleđe koje su prihvatili i politički protivnici

Možda je najveći dokaz uspeha Reganove i Tačerine politike činjenica da njihovi naslednici iz potpuno drugačijih političkih tabora nisu vratili stare, ekstremno visoke poreske stope.

Bil Klinton u SAD i Toni Bler u Velikoj Britaniji nastavili su da vode ekonomsku politiku zasnovanu na nižim porezima i podsticanju privatnog sektora.

Tokom devedesetih godina američka ekonomija rasla je prosečno 3,9 odsto godišnje, dok je britanska beležila prosečan rast od 3,3 odsto.

To su stope rasta koje danas deluju gotovo nedostižno za većinu razvijenih ekonomija sveta.

Autor teksta, ekonomista Artur Lafer, bio je glavni ekonomista Kancelarije za upravljanje i budžet SAD i član ekonomskog savetodavnog odbora predsednika Ronalda Regana od 1981. do 1989. godine.

(Telegraf Biznis)