Ove vrste ribe je sve manje, a kilogram košta 55 evra: Kompanije gube optimizam?
Oko 60% proizvodnih preduzeća je takođe reklo da planira da preispita svoje lance snabdevanja
Japanske veleprodajne cene su u novembru porasle za 9,3% u odnosu na godinu ranije, pokazali su podaci objavljeni danas, piše Japan Tajms.
Bio je to 21. uzastopni mesec koji pokazuje godišnji rast veleprodajnih cena. Ali, iako su troškovi hrane i energije i dalje rasli, novi podaci bi mogli ponuditi određeno olakšanje za japansku ekonomiju, koja se gotovo u potpunosti oslanja na uvoz goriva i sirovina.
Teme za vas
Poslovna šansa za Balkance? Treći svetski železnički operator smanjio broj vozova, fale im radnici
Pooštravaju se propisi u Evropi: Šta to znači za vlasnike kriptovaluta?
Porast indeksa cena korporativnih dobara, koji meri cene koje kompanije međusobno naplaćuju za robu i usluge, premašio je tržišne prognoze za povećanje od 8,9 odsto, ali je bio nešto ispod revidiranih 9,4 odsto godišnjeg povećanja, zabeleženog u oktobru.
Indeks uvoznih, cena zasnovan na jenu, u novembru je bio 28,2% viši nego lani, prema podacima Banke Japana. Valuta se oporavila od višedecenijskih niskih vrednosti, smanjujući rast troškova uvoza.
Svakako, i dalje ostaje pitanje da li treća najveća ekonomija na svetu srlja ka recesiji.
Interesantno je i da je osetan rast cena ribe, kao i u Srbiji, premda je u Japanu reč o poskupljenju specijalne vrste tune - plavoperajne, koja je sada u sezoni.
Uoči kraja godine i novogodišnjih praznika, cena plavoperajne tune je ono što brine kupce. Ukupan broj domaće prirodne vrste ove ribe, isporučene na veleprodajnu pijacu u Tokiju, iznosio je oko 220 između 1. i 9. decembra, što je skoro 50% manje u odnosu na prethodnu godinu.
Veleprodajne cene tunjevine su u proseku iznosile oko 8.000 japanskih jena (oko 55 evra) po kilogramu, što je za oko 30% više nego godinu dana ranije.
Više od 64% japanskih firmi očekuje profit
Uprkos nešto sumornijim podacima, prema nedavnom istraživanju, oko 64,5% filijala japanskih kompanija u inostranstvu očekuje da će ostvariti operativni profit u 2022. godini, što će ih dovesti skoro na nivo pre pandemije.
U 2019, taj broj je bio oko 65%.
Ipak, znaci dugoročnog oporavka su bili manje obećavajući. Naime, samo 45,4% ispitanika reklo je da će proširiti svoje poslovanje u narednih godinu do dve dana, što je pad sa 48,9% - zabeleženih pre kovida.
Oko 60% proizvodnih preduzeća je takođe reklo da planira da preispita svoje lance snabdevanja, a 57,5% je reklo da će razmotriti promenu dobavljača. Većina proizvođača je navela povećanje troškova sirovina kao promenu, a nešto manje od 50% je takođe prijavilo da to namerava da uradi zbog rizika da bi se lanci snabdevanja mogli prekinuti zbog nestabilnosti distribucije.
(Telegraf Biznis)