EU očekuje povrat od skoro 3 odsto od ulaganja zamrznute ruske imovine

U dokumentu Komisije, koji bi trebalo da bude razmatran na sastanku nacionalnih stručnjaka u utorak, tumači se pravni osnov za ulaganje ruske imovine

Evropska komisija očekuje da će ostvariti povrat od oko 2,6 odsto od ulaganja sredstava koja pripadaju Centralnoj banci Ruske Federacije, a koja su zamrznuta pod sankcijama EU, navodi se u dokumentu do kojeg je došao "Politiko".

EU je razmatrala pravne opcije za korišćenje zamrznutih ruskih deviznih rezervi, uključujući njihovo ulaganje da bi se ostvario prinos koji bi mogao da se koristi za finansiranje obnove Ukrajine. Takav pokušaj bez presedana otvara pravna, politička i ekonomska pitanja, a zemlje EU su prošlog meseca osnovale radnu grupu koja ispituje šta se može učiniti.

"Postoji konsenzus među državama članicama [EU] da je važno da se veoma pažljivo ispita šta se može uraditi prema datim uputstvima, a što mora biti u skladu sa evropskim i međunarodnim pravom", rekao je za "Politiko" švedski diplomata koji predsedava grupom Anders Ahnlid.

"Mi smo u izuzetnoj situaciji i verovatno će proroda svakog rešenja do kojeg dođemo biti bez presedana", dodao je.

U dokumentu Komisije, koji bi trebalo da bude razmatran na sastanku nacionalnih stručnjaka u utorak, tumači se pravni osnov za ulaganje ruske imovine, kao i povezani rizici, i daje se procena mogućeg povrata ulaganja.

S obzirom na to da ruska invazija na Ukrajinu predstavlja "izuzetno i grubo kršenje" međunarodnog i humanitarnog prava, Komisija veruje da bi mogla da obrazloži svoj argument za ulaganje sredstava ruske Centralne banke i ubiranje prinosa u korist Ukrajine odredbama međunarodnog prava.

"Čini se da ovo opravdava ne samo dosad usvojene restriktivne mere bez presedana, već i jednako izuzetnu meru koja ima za cilj da nadoknadi štetu prouzrokovanu tim kršenjima", navodi se u saopštenju i dodaje da će to zahtevati prilagođavanje regulative EU o sankcijama, prenosi Tanjug.

Takođe je naglašeno da bi preduzimanje koordinisanih akcija sa G7 i drugim zemljama imalo „i političke i tržišne prednosti“, sa ciljem da se izbegne zastrašivanje investitora koji bi mogli da izbegavaju evropsku finansijsku infrastrukturu ako bi EU delovala jednostrano.

Prema režimu sankcija EU, ako i kada sankcije budu ukinute, vlasnik zamrznute imovine trebalo bi da bude u mogućnosti da povrati kapital kao i sve prihode ugovorene pre zamrzavanja imovine. Ali svaki prihod veći od toga mogao bi se prisvojiti i iskoristiti za obnovu Ukrajine, smatra Komisija.

Kvantifikacija tih prihoda zavisi od toga koliko je novca uloženo i na koji način.EU s

matra da se oko dve trećine od 300 milijardi dolara rezervi ruske centralne banke koje su zamrznute u zemljama G7, EU i Australiji, trenutno drže u okviru bloka, uključujući 191 milijardu evra u Belgiji i 21 milijardu evra u drugoj neimenovanoj zemlji EU. Ulaganje tih milijardi u "likvidna sredstva sa visokim rejtingom" sa relativno kratkim rokom dospeća moglo bi da generiše "značajne godišnje prihode sa medijanom od oko 2,6 odsto", navodi se u dokumentu Evropske komisije.

Ulaganje u vlasnički kapital donelo bi veći prinos, ali rizičnija klasa imovine mogla bi da generiše gubitke do 4 milijarde evra godišnje, podižući "političke i finansijske implikacije" ako bi EU morala da nadoknadi Rusiji gubitke nastale prilikom ulaganja tih sredstava. Ipak, "gubici se nikada ne mogu isključiti", pa će pitanje "ko snosi bilo kakav preostali rizik u slučaju takvih gubitaka zahtevati jasan pravni odgovor", zaključila je Komisija.

(Telegraf Biznis)