Kakvu fasadu izabrati za objekat i kako napraviti jak potporni zid: Novine na drugom danu Sajma građevine

Ove godine, u prestonici se održava 47. po redu Međunarodni sajam građevinarstva

Posle jučerašnjeg otvaranja, izlagači na 47. Međunarodnom sajmu građevinarstva već su se zahuktali spremni da posetiocima do četvrtka, 27. aprila, detaljno ispričaju sve što ih zanima o njihovim inovativnim rešenjima u ovoj industriji.

Sajam se pod sloganom "Gradimo pametno" održava na Beogradskom sajmu i na njemu učestvuje 430 eminentnih domaćih i stranih proizvođača, distributera i trgovaca opremom i materijalima.

Teme za vas

Ova međunarodna manifestacija obuhvata najrazličitije segmente građevinske industrije, od istraživanja i projektovanja, preko izgradnje i održavanja objekata u visokogradnji, niskogradnji i hidrogradnji, pa do predstavljanja najsavremenijih materijala, mašina, uređaja i alata i zelenih rešenja u gradnji, o kojima je Telegraf Biznis izveštavao prvog dana sajma.

Drugog dana našu pažnju privukli su proizvođači betona, građevinskih blokova, cigala, krovnih i fasadnih obloga. Saznali smo da su proizvođači dekorativnih kamenih ploča kojim se oblažu fasade zgrada tu najviše da bi arhitektama predstavili svoje proizvode i da bi im omogućili da tokom projektovanja "daju mašti na volju".

- Naš kamen je zastupljen svuda u svetu, njime je čak obložena i predsednička palata u Taškentu, glavnom gradu Uzbekistana, a trenutno radimo fasadu zgrade jednog ministarstva u Beogradu - rekli su iz jedne crnogorske kompanije za Telegraf Biznis i objasnili da se radi o kamenu koji ima nizak stepen upijanja.

Osim kamena, kao rešenje za dekoraciju objekata predstavljene su i metalne fasase, glatke, ali i perforirane. One mogu biti od različitih vrsta metala i mogu imati različite premaze i boje, u zavisnosti od želja arhitekte, ali i vrste sredine u kojoj se objekat nalazi.

Osim dekorativne, ove fasade imaju i upotrebnu vrednost. U zavisnosti od veličine i broja perforacija, one smanjuju količinu svetlosti koja dolazi spolja, što je savršeno rešenje za velike staklene komplekse.

Sa druge strane, za one koji žele da im zgrada bude sva u staklu, tu su staklene fasade, dok se za ljubitelje nešto prirodnijeg šmeka tu su i drvene fasade koje s emahom koriste za kuće u planinama.

Ipak, koliko god lepa bila, kvalitetna fasada mora da bude sposobna da se suoči i sa prirodnim nepogodama, kao što je grad ili izuzetno jak vetar, ali i sa požarom, jakim padavinama i sličnim uticajima.

Osim za visokogradnju, na Sajmu su predstavljena i inovativna rešenja za niskogradnju. Tako je jedna italijanska kompanija predstavila svoje proizvode koji povećavaju bezbednost naših puteva.

- Armiranje asfaltnih kolovoza vrši se ugradnjom čelične mreže u asfalt. Ona ojačava put i može dovesti do trostrukog povećanja veka trajanja kolovoza. Takođe, u močvarnim područjima koristi se i geotekstil koji pomaže u smanjenju sleganja sagrađenog puta na problematičnom području - kažu za Telegraf Biznis iz ove kompanije.

Predstavljeni su i novi načini za gradnju potpurnih zidova koji se i dalje najčešće grade od betona, ali proizvođači tvrde da je takozvani "gabioni" mnogo bolje rešenje.

Radi se, u suštini, o metalnim kavezima napravljenim od nerđajućeg čelika koji se potom pune kamenjem. U kompaniji koja se bavi njihovom proizvodnjom objašnjavaju da betonski zidovi mogu da budu visoki maksimalno 40 metara, a da je najviši zid ove vrste napravljen u Indiji i da je visokčak 80 metara.

Ovakvi zidovi spadaju u ekološka rešenja, jer ničim ne zagađuju okolinu.

- Ovakvi zidovi su mnogo izdržljiviji od betonskih, propusni su zbog rupa između naslaganog kamenja, a pod uticajem velike sile poput vetra, na primer, ne pucaju, nego se pomalo savijaju preuzimajući tu silu na sebe - kažu oni.

Osim ideja za gradnju, na ovogodišnjem sajmu biće predstavljene nacionalne izložbe Austrije, Crne Gore, Češke Republike, Holandije, Indije, Kine, Republike Srpske i Turske.

(Telegraf Biznis)