Vremeplov, berba avokada i dubine Kritskog mora: Posetili smo grčkog lepotana ovog leta
Prelepo ostrvo južne Grčke je simbol ukrštanja raznih kultura i običaja, ali i spoj modernosti, zabave, kulinarstva i prirode kakav se retko sreće
Turistima iz Srbije je Halkidiki, verovatno, prvi izbor kada biraju letovanje u Grčkoj, a reč je o poluostrvu u Egejskom moru, koje čine tri manja poluostrva - Kasandra, Sitonija i Atos.
To su, uglavnom, ustaljene ture koje krenu već krajem maja iz naše zemlje putem prelepe Grčke, pune peskovitih oaza i posebnog mediteranskog šarma. Ipak, možda je vreme da ove sezone "promenite pravac".
Ne brinite, ostajete verni Grčkoj, ali vas pozivamo da otkrijete još njenih čari, skrivenih na ostrvima kao što su Krf, Krit, Rodos.
Dobra vest je da naša nacionalna avio-kompanija, Air Serbia, od ove sezone leti direktno na te destinacije, više puta nedeljno, a mi smo imali priliku da posetimo jedinstveni Krit, te vas upoznajemo barem sa delićem njegove magije.
Od 12. juna 2023. godine možete bukirati svoje letove za Hanju - ponedeljkom, četvrtkom i nedeljom, a let traje nepuna dva sata i veoma je komforan.
Naravno, kao i uvek pri susretu sa nekim mestom "nalećete" na ljude, i to vam mnogo govori o mentalitetu, energiji, navikama tog podneblja, što je kasnije uočljivo i kroz posmatranje arhitekture, ulica grada i sela, gastronomiju.
Plaže su mahom šljunkovite, peščane, a ponegde ima i krupnog kamenja. Inače, kupate se u Kritskom moru, koje je regionalno more unutar Egejskog, tako da vas to ne buni. Krenula je i sezona kruzera, a Hanja može da se pohvali jednom od najvećih prirodnih luka u Evropi.
Što se tiče same kulture i dinamike, uticaj Egipta, otomanskog carstva i Venecije definitivno je ostavio trag na najvećem grčkom ostrvu, pa su Krićani vrlo multikulturalni, specifične fizionomije i tamnijeg tena, mada ima i dosta svetlih, takoreći riđih žitelja sa plavim očima.
I sama kuhinja Krita je "eksplozija" istočnjačko-zapadnjačkih recepata, ukusa i mirisa, jedna čista kulinarska poezija. Svakako nećete ostati gladni, štaviše, vrlo je moguće da se kući vratite sa kojim kilogramom viška.
Na Kritu se, jednom rečju, jede dobra hrana; začinjena, masnija, često pržena. Od mesa i krompira do grilovanog povrća i ribe, morskih plodova, a tradicionalni specijaliteti su razne pite i punjeni uštipci, sirevi kao neizostavni deo gotovo svih jela i salata...
Ono što je posebno zanimljivo, jeste kombinovanje slatkog i slanog. Stoga, nemojte se iznenaditi ako vam posluže blago pošećerenu pitu sa sirom ili tortilju prelivenu medom.
Masline, vino i avokado
Kada je reč o agrobiznisu na Kritu, ovo ostrvo je, možemo slobodno reći, samoodrživo. To su nam rekli iz Turističke organizacije Krita, kada smo ih pitali čime se lokalci mahom bave. Na prvom mestu su, svakako ugostiteljstvo i turizam, ali i ništa manje bitna poljoprivreda.
Prednost Krita je što turistima nudi bogat sadržaj i odmor maltene tokom cele godine, od prvih dana proleća pa sve do kraja novembra. U Hanji, konkretno, živi do 50.000 stanovnika, mada grad deluje prilično razuđeno, imajući u vidu njegovu površinu.
S druge strane, Retimno, takođe jedan od većih gradova na Kritu, dosta je življi od Hanje i prepun je studenata. U gradiću koji broji otprilike pedeset hiljada stanovnika, još 15.000 čine studenti. Oni daju posebnu čar i svojim elanom i mladošću oživljavaju ovo prelepo mediteransko mesto.
Naravno, na svakom koraku ćete naići na restorane i kafiće, ali i suvenirnice i prodavnice s nakitom. U starom delu Retimnoa, koji neodoljivo podseća na miks jadranskih gradića, poput Rovinja, ima i dosta umetničkih galerija, butik hotela i otmenih apartmana.
Na čitavom ostrvu masline su cenjene kao zlato, jednako kao i vino. To su kulture od kojih Krićani žive i uspešno zarađuju, a kako saznajemo od našeg lokalnog vozača, koji nam je ujedno bio i vodič-amater jer savršeno poznaje Hanju, mesto gde je rođen - avokado je vremenom uspešno "zamenio" pomorandže.
- Moja porodica i ja imamo plantaže sa stablima narandže i avokada, to nam je dodatni prihod. Ipak, većina stanovnika je ovde prenamenila svoja imanja, odnosno umesto drveća pomorandže sada raste avokado, jer je dosta isplativiji na tržištu. Otkupna cena citrusne voćke je ove godine 0,70 centi, dok se kilogram avokada na veliko prodaje za 3,60 evra - kaže Jorgos Kanelakis.
Dodaje i da je stablo avokada vrlo osetljivo, te se uglavnom ne zna uzrok propadanja, pa mnogi onda nagađuju šta je omelo rod u cvatu. Treba mu od 3 do 5 godina da izraste i krene da daje prve plodove, ali mu izuzetno pogoduje kritska klima jer je nalik tropskoj. Na svojim plantažama Jorgos gaji i banane, limun.
Uspon turizma, dobra usluga i cene
Kada nas je naša čitateljka Sara iz Beograda nedavno podsetila na prošlogodišnje cene hrane, pića i smeštaja u Grčkoj i informisala o svojim ovogodišnjim planovima, to nam je bio dobar šlagvort da uporedimo cene sa južnim delom zemlje. Svuda na rivi vas dočekuju nasmejana lica, ljubazni domaćini, ali ne i napadni, koji žele da vas ugoste.
Verovali ili ne, ovo putovanje je prošlo bez girosa, jer su nam pažnju "omela" druga, vrsna jela po kojima je Krit poznat. Naravno, ništa bez pića raki, uza i dobrog belog vina, kao i čuvenog grčkog kafenog napitka - Freddo Cappuccino. Njegova cena je u hotelu u kojem smo odseli, nadomak plaže, oko 3 evra, dok je u kafićima na plaži između 3,5 i 4 evra.
Riblji miks za dve osobe je do 50 evra, a možete naći i jeftinije obroke, zavisno od toga gde ručate i koliko je restoran otmen. Svakako da su cene u starom delu Hanje više, jer je i sama lokacija atraktivnija. Od domaćina saznajemo i da se u samom jezgru starog grada nalazi vila gde je noćenje čak 600 evra.
Suveniri su, recimo, na skupljoj strani u odnosu na sve ostalo, izuzev maslinovog ulja koje je domaće, iz Hanje, ekstra devičansko, i litar košta oko 10 evra.
Iako je Krit najveće ostrvo Grčke, za čije detaljno istraživanje vam treba nekoliko nedelja, pa i meseci, jer čak ni lokalci ne znaju sva njegova područja, mi smo nekako uspeli da sve ono najlepše "spakujemo" u četiri nepuna dana. Tako smo i kroz dva sata vožnje stigli od Hanje do Retimnoa, prethodno pomenutog prelepog gradića, čiji su simbol dva delfina.
Obrgljen brdima i planinama, sa plažama dugim 65 kilometara (od kojih je čak 12 kilometara u istorijskom jezgru grada), sa 1.624 autentičnih divljih biljaka baš sa tog podneblja i 1.000 životinjskih vrsta, sa stazama za šetnju, ali i bicikliste, prelepim crkvama i manistirima, Retimno je definitivno biser Krita.
Zahvaljujući svojoj dobroj klimi, energiji, ponudi i internet mreži, uspeo je da privuče i veliki broj digitalnih nomada, posebno iz Severne Amerike. Jednom rečju, ako želite da se osećate kao kod kuće, ali da niste u svojoj domovini - ovaj grad je stvoren za vas.
Dobra vest je i da je stambena gradnja u jeku, što jeste doneklo poremetilo budžete i mogućnosti lokalaca, ali i otvorilo nove šanse, posebno za svetske putnike i poslovne ljude iz svih krajeva sveta.
Krit je simbol ukrštanja raznih kultura i običaja u Grčkoj, na izvestan način čak i pejzažna kapsula kojom putujete kroz vreme, ali i spoj modernosti, zabave, kulinarstva i prirode kakav se retko sreće. Možda je baš ovo leto pravo vreme da se zaljubite u grčkog lepotana sa juga...
(Telegraf Biznis)