Sutra SZO donosi sud o aspartamu: Tehnolog za Telegraf Biznis pojašnjava šta je sporno i koliko je bezbedan

JECFA smatra od 1981. godine aspartam sigurnim za konzumaciju, unutar prihvaćenih dnevnih granica

"Aspartam je najrasprostranjeniji niskokalorični veštački zasladjivač, najčešće kosišćen kao alternativa za šećer od koga je slađi čak za 200 puta", pojašnjava za naš portal tehnolog Jelena Milanović iz kompanije "Bibli", dok se iščekuje odluka Svetske zdravstvene organizacije po pitanju ovog sastojka.

Podsetimo, međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objaviće sutra da li će zaslađivač biti zvanično klasifikovan kao "moguće kancerogen" po ljude. Istu ocenu će sutra doneti i SZO.

Teme za vas

Ipak, i da bude tako klasifikovan, teško da će se odluka odnositi i na njegovu potpunu zabranu.

- Svaki proizvod u sebi ima neku supstancu koja je potencijalno kancerogena, ako se u razumnim količinama koristi ne može da ima posledice - rekao je ranije Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača za Telegraf Biznis.

Dodao je da je malo verovatno da će i IARC i SZO zabraniti upotrebu aspartama, koliko je verovatnije da će se njihova odluka ticati dozvoljenih količina kojih kompanije moraju da se pridržavaju.

- Odluka kao odluka će biti pozitivna po potrošače i neće uticati negativno na njihovu štetu. Postoji mogućnost da ga zabrane, ali po nekim podacima je u velikom broju proizvoda zastupljen, samim tim to bi značilo da svi ti proizvodi moraju naći zamensko rešenje, prvobitno se povući sa tržišta, a to sigurno u ovom trenutku nije opcija i verovatno neće ići u tom pravcu, već će odrediti dozu koja može da se koristi - zaključuje Dragić.

Inače, JECFA smatra od 1981. godine aspartam sigurnim za konzumaciju, unutar prihvaćenih dnevnih granica. Međutim, večito je bio meta polemilka, evo i zašto.

- Produkti razgradnje aspartmana su dve aminokiseline - fenilalanin (50%) i aspartične kiseline(40%) i metil estar koji se nekoliko sati nakon konzumacije pretvara u mentol (10%). Iako dokazano toksičan mentol u neznatnoj koncentraciji se izlučuje iz organizma putem urina i ne zadržava u organizmu. Iz tih razloga o aspartmanu se vodi večita polemika - dodaje Milanovićeva.

Ovaj veštački zaslađivač najčešće se nalazi u gaziranim pićima i proizvodima bez šećera.

- Aspartman gotovo indentično oponaša ukus šećera, pojačava arome citrusnog i ostalog voća, a za razliku od šećera ne doprinosi razvoju bolesti zuba. Zbog svoje široke upotrebe u raznim bezalkoholnim pićima, žvakaćim gumama ali i u većini rafinisanih industrijski proizvoda spada u najdetaljnije ispitane prehrambene aditive u istoriji.

- Kao zasladjivač nalazi se u gotovo 6.000 prehrambenih proizvoda i napitaka i to uglavnom u dijetalnim, na omitnici obavezno označen kao “sugar free” ili “sadrži izvor fenilalanina” - pojašnjava tehnolog.

Dodaje se i da je apsolutno bezbedan ukoliko se umereno konzumira.

- Kao i većina veštačkih zasladjivača prekomerna upotreba može dovesti do nekih zdrastvenih problema s’toga se savetuje oprez i ograničenje u konzumaciji. Sa tehnoloske osnove postoji opravdana i bezbedna upotreba, više od 60 objavljenih odobrenih studija o zaslađivaču aspartmanu, koji konzumiraju pre svega dijabetičari, gojazne osobe i populacija koje želi da redukuje telesnu masu korigovanom ishranom i smanjenju unosa šećera - zaključuje Milanovićeva.

Telegraf Biznis je nedavno proverio u kojim proizvodima u Srbiji se nalazi "sporni" veštački zaslađivač.

(Telegraf Biznis)