Proveravali smo šta će tačno promeniti odluka SZO o aspartamu i kako će to uticati na kompanije i potrošače

Foto: Shutterstock, Wikimedia

Svetski mediji uveliko pišu o "aspartamu", a ni regionalni mediji ne zaostaju. Jasno je i zašto, Svetska zdravstvena organizacija uskoro će objaviti svoju "presudu o sudbini" ovog veštačkog zaslađivača, tačnije 14. jula.

Podsetimo, međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) objaviće 14. jula saopštenje da li će zaslađivač aspartam, koji može da se nađe u raznovrsnoj hrani i gaziranim pićima, biti zvanično klasifikovan kao "moguće kancerogen" po ljude, najavljeno je prošle nedelje. Istu ocenu doneće i SZO 14. jula.

Teme za vas

Telegraf Biznis proverio je u kojim sve proizvodima ima aspartama na našem tržištu, ali trenutno mnogo važnije pitanje je "Koliko je on zaista štetan po nas"?

Naime, od 1981. godine JECFA smatra da je aspartam siguran za konzumaciju unutar prihvaćenih dnevnih granica.

To znači sledeće: Odrasla osoba teška 60 kg morala bi da popije između 12 i 36 limenki dijetalnih gaziranih pića, zavisno od količine aspartama u piću, svaki dan da bi bila u opasnosti.

Isto pitanje smo upitali i Marka Dragića iz Nacionalne organizacije potrošača.

- Svaki proizvod u sebi ima neku supstancu koja je potencijalno kancerogena, ako se u razumnim količinama koristi ne može da ima posledice - rekao je Dragić za Telegraf Biznis.

Takođe, navodi da je malo verovatno da će i IARC i SZO zabraniti upotrebu aspartama, koliko je verovatnije da će se njihova odluka ticati dozvoljenih količina kojih kompanije moraju da se pridržavaju.

- Odluka kao odluka će biti pozitivna po potrošače i neće uticati negativno na njihovu štetu. Postoji mogućnost da ga zabrane, ali po nekim podacima je u velikom broju proizvoda zastupljen, samim tim to bi značilo da svi ti proizvodi moraju naći zamensko rešenje, prvobitno se povući sa tržišta, a to sigurno u ovom trenutku nije opcija i verovatno neće ići u tom pravcu, već će odrediti dozu koja može da se koristi - zaključuje Dragić.

Foto: Shutterstock

Kako će odluka uticati na kompanije?

Telegraf Biznis je razgovarao i sa kompanijama koje su među najvećim svetskim proizvođačima hrane o tome šta bi ova promena mogla da donese za tu važnu industriju.

"Zajednički stručni komitet Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za aditive u hrani (JECFA) trenutno sprovodi sveobuhvatan pregled bezbednosti aspartama i njihovi nalazi se očekuju u narednim nedeljama. Do tada, svi bi trebalo da se oslonimo na dosadašnja istraživanja preko 90 agencija za bezbednost hrane širom sveta koje navode da je aspartam bezbedan", navode.

S obzirom da se aspartam nalazi i u Koka-kolinim zero i diet pićima, koji su činili trećinu ukupne količine prodatih proizvoda prošle godine na svetskom nivou, analitičari smatraju da bi njihov prelazak ni prirodni zaslađivač mogao biti lakši od mnogih drugih kompanija izvestio je ranije Rojters.

U prošlosti, kompanije poput pomenute Koka-Kole i Pepsija već su menjale sastav svojih sastojaka kako bi se usaglasili sa novim politikama.

Kompanije su naime 2012. godine zamenile proizvodni proces boje karamele, kako bi ispunile zahteve inicijative u Kaliforniji, koja je imala za cilj da se ograniči izloženost ljudi toksičnim hemikalijama.

Tržišni analitičar rekao je da bi prelazak sa aspartama mogao da pogodi kratkoročnu profitabilnost Koka-Kole, ali ne vidi nagli pad u njenom dugoročnom rastu zbog istorije proizvodnje.

Međutim, Pepsi bi mogao da dobije prednost nad svojim rivalom jer je ranije prešao sa aspartama na mešavinu sukraloze i acesulfama kalijuma, javlja Rojters.

Kompanija je prvo zamenila aditiv u nekim gaziranim dijetalnim pićima na američkom tržištu 2015. godine, ali ga je vratila u neke proizvode godinu dana kasnije. Ponovo ih je izbacila 2020. godine.

Ipak, u Pepsi ziro piću u Srbiji, aspartam je prisutan.

Foto: Pixabay

Kako da znate da li je aspartam u proizvodu koji koristite?

Veštački zaslađivač aspartam može da se nađe na deklaraciji u više oblika, ali svaki proizvođač mora da ostavi napomenu na ambalaži "sadrži izvor Fenilalanina".

Međutim, pojedini proizvođači koriste trik sa različitim nazivom, što može zavarati potrošače. Naime, oznaka E951, koju koriste mnogi u deklaraciji sastojaka je upravo aspartam.

Takođe, tu je još jedan veštački zaslađivač na koji je važno obratiti pažnju, a u pitanju je natrijum-ciklamat (E952).

Tu su i jednostavni nazivi "Nutrasweet or Equal", koji ukazuju na prisustvo aspartama.

(Telegraf Biznis)