Direktni poreski prihodi od industrije igara na sreću su čak 250 miliona evra

Vreme čitanja: oko 3 min.

Od poreza na priređivanje igara na sreću u Srbiji može da se izgradi 25 bolnica ili 50 škola

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Ukupan neto profit industrije igara na sreću za 2022. godinu iznosio je 100 miliona, a priređivači su u budžet naše zemlje uplatili 2,5 puta više od ukupnog prihoda koji su ostvarili! Direktni poreski prihodi od kompanija iz ovog sektora su u 2022. godini iznosili između 240 i 250 miliona evra. Tim sredstvima moglo bi da se izgradi 25 bolnica ili finansira izgradnja 50 škola širom naše zemlje.

Od ove industrije, kao jedne od najbolje regulisanih u zemlji, slivaju se najveće uplate u budžet Republike Srbije, imajući u vidu da se plaćaju nameti po osnovu većeg broja poreskih oblika. Za beting industriju je, recimo, specifična naknada za priređivanje i odobrenje igara na sreću, koju druge delatnosti ne plaćaju. Usled promene zakona i povećanja naknada, prilivi budžeta po ovom osnovu su praktično duplirani za samo tri godine i to u uslovima korone.

Ukupna direktna dodata vrednost industrije igara na sreću privredi Srbije procenjuje se na najmanje 500 miliona evra, a može se reći da ova grana direktno ili indirektno utiče na kreiranje BDP-a naše zemlje od najmanje 1,5 odsto.

Jedna od najbrže rastućih industrija u Srbiji direktno zapošljava gotovo 15.000 radnika i podržava oko 100.000 radnih mesta, imajući u vidu da sarađuje i sa brojnim drugim sektorima. Prema istraživanju Udruženja priređivača igara na sreću, od beting industruje, kada se uzmu u obzir i članovi porodica, direktno i indirektno živi više od 400.000 ljudi, što je ekvivalentno populaciji većeg grada u našoj zemlji!

Usled ubrzanog razvoja onlajn igara na sreću, kompanije iz ove oblasti sve više postaju tehnološke i sa rastućim potrebama za regrutacijom vrhunskih IT kadrova. Prema najnovijim podacima, beting kompanije zapošljavaju oko 500 IT stručnjaka i najmanje još toliko matematičara, analitičara, statističara i drugih eksperata sa visokom stručnom spremom, a u okviru ove grane razvijaju se softveri i modeli sa širokom primenom i na druge segmente.

Veliki uticaj na privredu Srbije industrija igara na sreću ostvaruje i kroz saradnju sa brojnim drugim sektorima koji od nje direktno zavise, kao što su mediji, industrija hrane i pića, ugostiteljstvo, sektor nekretnina kroz zakup poslovnog prostora, IT i telekomunikacije, građevinska industrija, osiguranje, bankarstvo i mnogi drugi. Doprinos sektoru nekretnina najbolje ilustruje činjenica da u našoj zemlji postoji 3.000 uplatnih mesta i najmanje toliko zakupodavaca. Beting sektor je i jedan od najvećih oglašivača, imajući u vidu da troškovi kompanija iz ove industrije za oglašavanje putem različitih marketing kanala, sponzorstva klubova i federacija, promocije događaja i manifestacija dostižu i 30 miliona.

Prosečan godišnji iznos investicija beting kompanija prevazilazi 50 miliona evra, a osim ulaganja u opremu i razvoj mreže uplatnih mesta, u poslednje vreme sve više investiraju u modernizaciju i nove tehnologije.

Domaće kompanije priređivači igara na sreću ističu se i po ekspanziji na inostranim tržištima i malo je sektora koji u tome mogu da im pariraju.

MILIONSKE DONACIJE, NAJVEĆA PODRŠKA SPORTU...

Kompanije iz ove oblasti na godišnjem nivou izdvajaju i milionske iznose za društveno odgovorne akcije i ulaganje u razvoj zajednice. Podrška je upućena zdravstvenom sistemu, kulturnim ustanovama i manifestacijama, borbi za ekologiju i zdravije okruženje, ekonomskom osnaživanju žrtava porodičnog nasilja, mladim talentima i startapima, humanitarnim organizacijama i pojedincima kojima je to bilo najpotrebnije...

Kompanije iz ove grane su i najveća podrška domaćem sportu. Kada se uzme u obzir da gotovo ne postoji klub iz Superlige Srbije koji nema beting sponzora, zaključuje se da naša zemlja nimalo ne zaostaje za evropskim trendovima. Godišnja investicija kompanija iz ove oblasti u domaći fudbal veća je od tri miliona evra, dok ukupni dogovoreni ugovori premašuju deset miliona evra.

(Telegraf.rs/PR)