Osmu nedelju zaredom, evro slabi prema dolaru
Deo ulagača misli da će preteći znakovi recesije u Evropi otežati nameru ECB-a da još jednom podigne troškove zaduživanja
Zajednička evropska valuta izgubila je više od pet posto vrednosti od sredine jula.
Evro je na putu da i osmu uzastopnu nedelju zabeleži "klizanje" u odnosu na američku valutu, u skladu sa tim kako ulagači reaguju na sve veći jaz između usporavanja privrede evrozone i snažnijeg rasta u SAD.
Jedinstvena valuta je izgubila više od 5 posto od sredine jula, a u petak poslepodne se evrom trgovalo za 1,0707 dolara. Kontinuirani pad odražava sumnje ulagača da li će Evropska centralna banka (ECB) ponovno da poveća kamatne stope na sastanku ovog četvrtka, usred očitijih signala pogoršanja ekonomske situacije.
Privlačnost dolara
Industrijska proizvodnja u Nemačkoj, tradicionalnom "motoru rasta" 20 zemalja evra, pala je treći mesec zaredom u julu. U međuvremenu, zahtevi za naknade za nezaposlene u SAD su neočekivano pali, što je najnoviji znak otpornosti tržišta rada.
To će, verovatno, podstaći Federalne rezerve (FED) da duže drži kamatne stope na višem nivou, povećavajući privlačnost dolara. Vrednost evropskih deonica je u petak ostala nepromenjena, nakon sedmodnevnog nizanja gubitaka, piše FT.
- Podaci iz SAD su neumoljivi i dolaze u vreme kada je evropski proizvodni sektor vrlo slab. Postoje sumnje u to može li ECB da ugura još jedno konačno povećanje - rekao je rukovodilac FX strategije u "ING", Kris Tarner.
Naznake recesije
Deo ulagača misli da će preteći znakovi recesije u Evropi otežati nameru ECB-a da još jednom podigne troškove zaduživanja, čak i ako smatra da je to potrebno za njeno približavanje ciljanih dva posto.
Bazična inflacija, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, iznosi 5,3 posto.
Dalje slabljenje jedinstvene valute moglo bi Frankfurtu da zakomplikuje obaranje inflacije, povećanjem troškova uvoza, poput energije i prehrambenih proizvoda.
Povećanje cene nafte, nakon što su Saudijska Arabija i Rusija prošle nedelje produžile smanjenje proizvodnje, takođe je doprinelo cenovnim pritiscima.
(Telegraf Biznis)