Da li banke u Srbiji imaju nepovoljne kredite za privredu? "Trebalo bi da podele više rizika"

Banke su u prvih šest meseci ostvarile rast profita od 91,5 odsto u odnosu na prošlu godinu

Prema podacima Narodne banke Srbije iz septembra, bankarski sektor u našoj zemlji je u prvih šest meseci ove godine ostvario neto dobitak pre oporezivanja u iznosu od 71,2 milijarde dinara (607 miliona evra). To je rast od 91,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Za isti period u prošloj godini, banke su zaradile profit pre poreza od 317 miliona evra, dok su za celu godinu zaradile 742,4 miliona evra. Što je tada smatrano - rekordnim iznosom profita banaka u Srbiji.

Teme za vas

Verodostojno pitanje je - kako smo probili prošlogodišnje rekorde samo u prvoj polovini godine?

Iz NBS-a su u septembru dali odgovor da u strukturi rezultata, kao i svih prethodnih godina, dominiraju neto prihodi od kamata i naknada, odnosno prihodi koji potiču od redovnog poslovanja.

Isto je za Telegraf Biznis potvrdio i profesor sa Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.

- Veći deo je od nadoknada i drugih delatnosti - kaže Savić.

NBS dodaje da je na rast neto prihoda od kamata u najvećoj meri uticalo povećanje referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i Narodne banke Srbije zbog borbe sa inflacijom.

Prema podacima NBS-a u januaru je referentna kamatna stopa iznosila 5,25 odsto, dok danas, treći mesec za redom, iznosi 6,50 odsto.

Iz Narodne banke Srbije su istakli i efekat kreditne aktivnosti i povećanje troškova sprovođenja zaoštrene monetarne politike.

- Naime, na deponovane viškove likvidnosti i reverzne repo transakcije, kojima se privremeno povlače viškovi dinarske likvidnosti u cilju zauzdavanja inflatornih pritisaka, NBS plaća bankama kamatu. Po ovom osnovu ostvareno je 30 odsto međugodišnjeg rasta neto prihoda od kamata bankarskog sektora u prvih šest meseci 2023. godine - naveli su u septembru iz NBS.

Podsetimo, 1. septembra ove godine su istekli povoljniji uslovi za korišćenje platnih proizvoda i usluga poslovnih banaka, uvedeni prošle godine na inicijativu Narodne banke Srbije. Poštanska štedionica rekla je da će njene usluge ostati po nižim tarifama, što je pozdravila NBS.

"Narodna banka Srbije pozdravlja odluku Banke Poštanska štedionica da i od 1. septembra nastavi sa primenom umanjenih naknada za platne usluge i poziva i ostale banke u Srbiji da pokažu jednaku odgovornost prema svojim klijentima, savesno poslovno ponašanje i primenu dobre poslovne prakse u svakom delu svog poslovanja", naveli su.

A šta je sa ostalim bankama?

Za prvih šest meseci, banke koje posluju u Srbiji, ostvarile su rast neto prihoda od kamata u rasponu od 48 do čak 123 odsto.

Najveća domaća AIK banka je prijavila za šest meseci ove godine neto dobit od 51 miliona evra, naspram 16,4 miliona prošle godine. Neto prihodi od kamata povećani su čak 2,7 puta.

Kako se to odražava na privredu?

Redakciju Telegraf Biznisa kontakirali su privrednici, koji su se požalili da su kamatne stope za kredite za privredu u Srbiji značajno nepovoljniji u odnosu na tržišta u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Odgovor na pitanje ,,da li je to zaista tako" potražili smo u Institutu za razvoj i inovacije.

- Na osnovu nasumičnog pregleda, ne može se zaključiti gde su veće, a gde manje kamatne stope. Nema sistemskog zaključka da je negde viša, ili niža. Posebno se ograđujem da ne možemo stvarno znati, jer se veliki deo kredita plasira kroz direktne dogovore banaka i preduzeća - navodi ekonomista Nenad Jevtović.

- Najveći deo kredita prema privredi se dogovara kroz direktne pregovore između banaka i preduzeća - dodaje on za Telegraf Biznis.

Pojašnjava i da bi u Srbiji banke trebalo da budu kreativnije i podele više rizika sa privrednicima.

- U Srbiji se ne pokazuje da ima značanije niže kamatne stope banaka prema privrednicima iako je najveća ekonomija u regionu.

Ali ako gledamo neke šire poglede, te banke da žele da dele toliki rizik, kao u svojim matičnim zemljama, one ne bi dolazile ovde - pojašnjava Jevtović.

U Srbiji trenutno posluje 20 banaka, prema podacima NBS, a samo dve su u vlasništvu države - Banka Poštanske štedionice  i Srpska banka.

- Za naše tržište imamo veliki broj banaka i onda se one u tržišnoj utakmici drže oko tog broja, ali da li su one u skladu sa EU, to je razlika čak i od dva, tri odsto. Ali to je naša sudbina kao zemlje koja nema izvesnost, nije dovoljno razvijena. Slovenija uzme po 2-3 odsto, Srbija 7 - pojašnjava Nenad.

Na pitanje Telegraf Biznisa ,,zašto Narodna banka Srbiije ne kontroliše rad ostalih", Jevtović pojašnjava da bi se ,,na kraju te banke pokupile i otišle iz zemlje".

- To bi prešlo u neku plansku i centralizovanu ekonomiju, Narodna banka Srbije nema tolike mogućnosti. Na kraju će se te banke pokupiti i otići iz zemlje.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković početkom meseca rekla je da je ,,inflacija u Srbiji doživela vrhunac".

Da li je inflacija zaista dostigla svoj pik, i da li je trenutna referentna kamatna stopa "nova budućnost", ostaje da se vidi.

- Lagano idemo ka dole do 2024. godine i onda ćemo se uspostaviti na nekoj novoj ravnoteži, a da li će to biti kao pre 2022. godine ili neće... - zaključuje Jevtović.

Šta kažu iz NBS?

Iz Narodne banke Srbije ističu za Telegraf Biznis da se "može reći da se kreditna aktivnost u sektoru privrede usporava u prethodnih godina dana".

- Ali je to usporavanje bilo u skladu sa potrebom da se smanji inflacija u našoj zemlji - dodaju iz NBS.

Kako navode, krediti privredi u avgustu ove godine su niži za oko 2% nego pre godinu dana, pri čemu se na takva kretanja odražava više faktora: visoka baza iz prethodne godine, dospeća kredita iz garantnih šema (odobrenih tokom 2020. i 2021. godine u iznosu od preko 2 milijarde evra), kao i više kamatne stope na dinarske i evroindeksirane kredite usled nastojanja i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke da spuste inflaciju u Srbiji, odnosno zoni evra.

- Kada je reč o rastu kamatnih stopa na kredite privredi, bitno je naglasiti da su kamatne stope na dinarske kredite od oktobra 2021. rasle u skladu sa stepenom zaoštravanja monetarne politike Narodne banke Srbije, što ukazuje da nije došlo do dodatnog povećanja kamatnih marži banaka. Isto tako, kamatne stope na evroindeksirane kredite privredi od jula prošle godine povećane su u istoj meri kao Euribor.

Ako se pogleda struktura kredita po namenama, uočava se da je smanjeno stanje odobrenih kredita za obrtna sredstva, jer je na njih najviše uticalo dospeće kredita iz garantne šeme, dok su investicioni krediti povećani za 3,7% međugodišnje, što i dalje doprinosi rastu privatnih investicija.

Takođe, treba imati u vidu da celokupna privreda najveću korist ima od usporavanja inflacije, kroz niže troškove proizvodnje, ali i veće potrošačko i investiciono poverenje, što doprinosi ubrzanju privrednog rasta koji se beleži od drugog kvartala ove godine - ističu iz Narodne banke Srbije.

Na pitanje redakcije Telegraf Biznis ,,kolika je uloga i mogućnost NBS da kontroliše poslovanje drugih banaka u zemlji", odgovaraju:

- Narodna banka Srbije, kao i do sada, u okviru svojih zakonom propisanih nadležnosti, kontroliše bonitet i zakonitost poslovanja banaka, odnosno vrši kontrolu sa aspekta rizika koji mogu dovesti do ugrožavanja njihovog finansijskog položaja. Na kraju ističemo, da će Narodna banka Srbije nastojati da banke, pored održanja stabilnosti svoga poslovanja i poboljšanje kvaliteta svojih usluga, dodatnu pažnju posvete daljem obezbeđenju dugoročno održivog poslovnog odnosa s klijentima, građanima i privredom.

(Telegraf Biznis)