Nova zgrada za milion i po putnika i fri šop od 400 kvadrata: Ovo su veliki planovi niškog aerodroma

Direktor preduzeća "Aerodromi Srbije" Mihajlo Zdravković za Telegraf je govorio o investicijama na Konstantinu Velikom

Aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu oborio je godišnji rekord u broju opsluženih putnika. Kroz drugi najveći aerodrom u Srbiji je od početka ove godine prošlo preko 422.255 putnika čime je oboren dosadašnji rekord iz 2019. godine.

Teme za vas

Ovo ne samo da je sjajna vest pred Novu godinu, već i odličan uvod u ostvarenja velikih projekata koja tek slede. Direktor preduzeća "Aerodromi Srbije" Mihajlo Zdravković za Telegraf je govorio o investicijama na Konstantinu Velikom, među kojima je i nova terminalna zgrada.

• Ekipa Telegrafa upravo je obišla novu zgradu na aerodromu i, kako smo čuli, njenom izgradnjom kapacitet putnika koji ćete moći da primite biće čak milion i po. Koliko je ta zgrada značajna za niški aerodrom?

Svakako je jedna od najznačajnijih investicija koju realizujemo uz podršku Vlade Republike Srbije i nadležnog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Imajući u vidu da je zgrada u kojoj se sada trenutno nalazimo  izgrađena 1986. godine za kapacitet od 100.000 putnika i da su najveće primedbe naših putnika upravo na sadržaj i formu same terminalne zgrade, proširenje je bilo zaista potrebno. Prateći komercijalne sadržaje koje imaju svi moderni aerodromi i prateći trendove, zahvaljujući podršci Vlade Republike Srbije odlučili smo se da izgradimo novu terminalnu zgradu. Nova terminalna zgrada je dimenzionisana za milione putnika na godišnjem nivou i za opsluživanje šest vazduhoplova u vršnom satu. Dakle, to su neki projektovani kapaciteti za narednih 30 do 50 godina imajući u vidu da je Niš i Niški aerodrom, odnosno aerodrom "Konstantin Veliki", sekundarni aerodrom. Nije primarni aerodrom, ali je aerodrom koji postoji u jednom okruženju koje je vrlo specifično zbog blizine postojanja samog aerodroma u Skoplju, Sofiji i Prištini.

Dakle, to su sve neke stvari koje utiču na naše poslovanje. Ono što mogu da kažem jeste da je nova terminalna zgrada u principu završena u građevinskom smislu, odnosno da se radovi privode kraju i ono što nam sledi jeste sada opremanje same terminalne zgrade, za šta imamo obezbeđena sredstva. Paralelno sa tim radimo na projektu za rušenje ove postojeće zgrade i da se na mestu ove postojeće izgradi još jedan deo koji će u završnoj fazi izgradnje predstavljati deo za dolazeće putnike."

• Da li će otvaranjem nove zgrade biti prostora i za veći broj letova i destinacija?

Iako mi kao aerodrom ne utičemo na avio kompanije, svakako da će poboljšanje uslova biti ne samo u pogledu usluge putnika, već pre svega u pogledu usluge vazduhoplova. I to pre svega nabavkom nove opreme koja je završena u prethodne tri godine, od kada je izvršena i promena vlasništva u strukturi vlasništva aerodroma Srbije, kada je uloženo preko 700 miliona dinara u novu opremu, od novih vatrogasnih vozila, novih mašina za čišćenje snega, za obezbeđivanje agregata, vazdušnih startera, električnih traktora, elevatora, svega onoga što je nekada bilo simbol aerodroma. Zahvaljujući toj opremi, zahvaljujući instalaciji sistema svetskog osvetljenja, zahvaljujući tim investicijama, avio kompanije znaju da kada pošalju vazduhoplov, da će on biti opslužen brzo, efikasno i bez mogućih posledica po njih. E to daje avio kompanijama jednu sigurnost. A s druge strane, ovo što radimo za putnike, nadamo se da će poboljšati potražnju. Za sada ono što imamo jeste da smo na nivou destinacija koje smo bili u ranim godinama, sa izuzetkom dve destinacije koje su se ukinule u zimskoj sezoni. Mogu sa ponosom da kažem da je za period januar- oktobar bilo opsluženo nekada blizu 390.000 putnika, što je na nivou cele 2022. godine. Dakle, očekujemo da nam ova 2023. bude minimum na nivou rekordne 2019. godine, kada smo opslužili 420.254 putnika, ako ne i više. To će zavisiti pre svega od novogodišnjih praznika i od kretanja, s obzirom da su naši najveći putnici pre svega ljudi iz dijaspore, putnici koji koriste naš aerodrom za privredna kretanja i za turizam.

• Nedavno se pojavila i mogućnost uvoza banane i kafe iz Ugande kao takođe jedna značajna promena na Niškom aerodromu. Koliko je to važno za razvoj aerodroma i poslovanje?

Imajući u vidu da je kargo- servis u stagnaciji na Niškom aerodromu, mi svakako činimo sve da pronađemo mogućnosti za povećanje tog vida servisa. Ovo je jedna potpuno nova, da kažem, stvar koja nije prisutna samo kod nas u Srbiji, već i uopšte u ovom delu Evrope. Naš interes jeste da letimo kargo avionima, da se ta roba skladišti u našem robnom terminalu i da se odatle dalje distribuira. Imamo sve uslove za to, kao što su uslovi i i za magacinski prostor, pistu i opremu koja je nabavljena. Dakle, sada je naglasak na privredi. Da privrednici prepoznaju mogućnost kako uvoziti iz Ugande, tako i izvoziti iz Srbije u Ugandu. Postoji šansa za jedno novo, neistraženo tržište, ne samo za Ugandu, već i za celi region. Nas ne vide samo kao Srbiju, već vide jugoistočnu Evropu.

• Govoreći o novoj zgradi aerodroma, znaju li se rokovi kada je planirano otvaranje?

Svakako, u ovom trenutku su radovi u građevini gotovi i očekujemo da do kraja godine to bude završeno. Nakon toga sledi opremanje koje će trajati između šest i devet meseci, ovisno o dobavljaču opreme, jer je cela situacija s nabavkom tih specifičnih sustava i opreme negde u svetu takva da dolazi do nekih, da kažem, nepredviđenih odstupanja. Naš plan je bio da se otvori tokom letnje sezone 2024. Nadamo se da će se to i ostvariti, ali svakako ćemo radove na instalaciji sastava i opreme završiti do 2024. godine. Ostaje nam još povezivanje na infrastrukturu gde se takođe nadamo podršci nadležnog Ministarstva i vlade Republike Srbije.

• Očekuje se da će otvaranje nove zgrade doneti i nova radna mesta?

Svakako, u ovom trenutku na aerodromu u Srbiji radi preko 250 ljudi, imajući u vidu da je pre preuzimanja Niškog aerodroma radilo negde malo preko 100 ljudi. Dakle, to je jedan značajan pomak. Svakako da će nova terminalna zgrada doneti nova radna mesta. Imajući u vidu komercijalne sadržaje kojih sada nemamo, a koji će se tamo otvoriti, očekujemo da se i kroz te usluge otvori jedan značajno veći broj radnih mesta i pruži značajno veći broj usluga.

• Čuli smo da će biti otvoren i veliki fri šop?

Dakle, mi i sada imamo jedan duty free shop, ali koji sada više liči na manju prodavnicu nego na pravi duty free shop. Ono što je važno je da u novoj zgradi predviđeno blizu 400 kvadrata za duty free i očekujemo da dobijemo partnera koji će nam pomoći da imamo fri šop poput velikih evropskih aerodroma kakav i niški zaslužuje da bude.

(Telegraf Biznis)