Godinu dana od spasilačkog preuzimanja Kredi Svisa: Zašto je to stvorilo nove rizike po švajcarsku ekonomiju?
UBS je u martu prošle godine preuzeo Kredi Svis
Spasilačko preuzimanje Kredi Svisa od strane UBS-a pre godinu dana stvorilo je "nove rizike i izazove" za švajcarsku privredu, saopštila je u četvrtak Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, najnoviji međunarodni forum koji je izrazio zabrinutost u vezi sa sporazumom.
Ova akvizicija je možda zaštitila finansijsku stabilnost, ali takođe postavlja pitanja o domaćoj dominaciji UBS-a i potrebi za jačom finansijskom regulativom u budućnosti, rekao je OECD u svojoj ekonomskoj recenziji Švajcarske.
Najveće spajanje banaka od globalne finansijske krize, koje je organizovala švajcarska država da spreči kolaps Kredi Svisa, stvorilo je grupu čija imovina je manja od ekonomske proizvodnje zemlje.
Kupovina Kredi Svisa uz pomoć države od strane UBS-a... efektivno je stabilizovala rastuću krizu unutar Kredi Svisa i ukrotila rizike prelivanja, čime je očuvala finansijsku stabilnost, ali postavlja nove rizike i izazove“, navodi OECD.
"UBS, već globalna sistemski važna banka pre spajanja, tako je postala još veća i prema propisima 'prevelika da bi propala' (TBTF), mora ispuniti još strože regulatorne zahteve”, dodaje se.
Odbor za finansijsku stabilnost, grupa centralnih bankara, zvaničnika trezora i regulatora iz grupe od 20 najvećih svetskih ekonomija, prošlog meseca je istakao rizik koji bi neuspeh UBS predstavljao za Švajcarsku i pozvao Bern da pojača kontrolu nad bankama.
Švajcarska vlada bi trebalo da u narednih nekoliko meseci da predloge o tome kako da pooštri propise koji pokrivaju velike banke, uključujući povećanje ovlašćenja primarnog supervizora, FINMA, koji je zahtevao bolje alate.
OECD je postavio pitanja u vezi sa konkurencijom, pri čemu nova kombinovana banka ima oko 25 odsto udela u domaćim depozitima i kreditima, prema podacima Švajcarske narodne banke.
Švajcarska komisija za konkurenciju favorizuje dublju istragu o dominaciji UBS-a na određenim delovima tržišta, preneo je Rojters prošlog meseca prenosi Yahoo Finance.
Izvršni direktor UBS-a Serđo Ermoti odbacio je upozorenje kritičara o veličini zajmodavca, rekavši da je ona bila niskog rizika, kao i da je jača i raznovrsnija nakon akvizicije Credit Suisse.
Švajcarska vlada je saopštila da je primila k znanju analizu OECD-a i preporuke date u izveštaju.
U svojim ekonomskim prognozama za Švajcarsku, OECD je predvideo da će privreda rasti 0,9% u 2024. i 1,4% u 2025. godini, ispod dugoročne prosečne stope rasta zemlje od 1,8%, i vladinih decembarskih prognoza od 1,1% i 1,7%, respektivno.
"Slaba strana tražnja, stroži uslovi finansiranja i povećana neizvesnost opterećuju ekonomiju“, navodi se u izveštaju OECD-a.
Ipak, živahno švajcarsko tržište rada trebalo bi da bude u stanju da apsorbuje „velike“ gubitke radnih mesta koje će doneti spajanje banaka, saopštila je organizacija sa sedištem u Parizu.
Izuzetno skupo švajcarsko stambeno tržište pokazalo je znake hlađenja, takođe je rečeno, ali su ranjivosti i dalje ostale - procenjeno je da su nekretnine precenjene i do 40%.
Cena prosečnog stana u Švajcarskoj porasla je na nešto više od milion švajcarskih franaka (1,13 miliona dolara), prema švajcarskoj bazi podataka o nekretninama. U Cirihu je prosečna cena stana sada 1,8 miliona franaka, u odnosu na 1,2 miliona franaka 2013. godine.
(Telegraf Biznis)