"Ono što piše u pasošu ne utiče na angažman": Renate Anderl o dolasku stranih radnika i izazovima u Austriji

"8 od 10 evra u poreskom loncu dolazi od zaposlenih i potrošača - ovo je neravnoteža koja se konačno mora otkloniti", dodaje predsednica Radničke komore

Izbori za Radničku komoru u Austriji održavaju se ove godine, a pravo glasa imaće i zaposleni koji nemaju austrijsko državljanstvo. Pa tako i srpski radnici. Telegraf Biznis razgovarao je sa aktuelnom predsednicom Savezne Radničke komore Austrije i pokrajinske Radničke komore Beča Renate Anderl o položaju stranih radnika u zemlji, izazovima i budućim planovima.

Kako je poručila za Telegraf, u budućem periodu vidi veliku potrebu kompanija da se više uključe u poboljšanje položaja radnika, ali i većem doprinosu superbogatih.

Teme za vas

"8 od 10 evra u poreskom loncu dolazi od zaposlenih i potrošača - ovo je neravnoteža koja se konačno mora otkloniti", poručuje Anderl.

Na pitanje ,,koliko trenutno Srba radi u Austriji", predsednica Radničke komore poručuje da nema taj podatak, ali i da "ono što piše u pasošu ne utiče na angažman".

• Nalazite se na čelu Radničke komore Austrije od 2018. godine, šta je u srži Frakcije socijaldemokratskih sindikalaca? Kakvi rezultati su postignuti od aprila 2018. godine do danas po pitanju položaja radnika i zaposlenih?

FSG uvek staje na stranu zaposlenih, bez ikakvih „ako“ i „ali“. U Radničkoj komori smo uradili mnogo na poboljšanju uslova rada i života članova i njihovih porodica. U vreme korona krize sproveli smo skraćeno radno vreme i posebna odsustva za roditelje bolesne dece. Osnovali smo garantni fond za zarade, ako zaposleni tuže kompaniju za novac uz našu pomoć, to često može potrajati na sudu. I pored toga, imaju druge troškove. Zato im novac dajemo unapred, bez kamate. Osnovali smo centar za zaposlene studente u blizini univerziteta. Ovo je samo nekoliko primera, mi intenzivno radimo za naše članove.

• Šta su vas naučila izazovna vremena, počev od korone preko svetske ekonomske krize izazvane dešavanjima u svetu? Koje "pukotine" su se otvorile na tržištu rada i kako planirate da ih "zakrpite"?

Tokom korona krize videli smo koliko je važno socijalno partnerstvo – odnosno saradnja AK i OGB (Austrijski savez sindikata) sa Privrednom i Poljoprivrednom komorom. Kriza je sve iznenadila, bila su potrebna brza rešenja i to smo uspeli. Ono što vidimo u drugim krizama - u Austriji se trenutno vodi politika koja prvenstveno koristi preduzećima i korporacijama, a ne velikom broju ljudi. Primer je recimo, sve poskupljuje, ali država ne interveniše ni u ceni struje ni u ceni hrane. Ovo koristi korporacijama i šteti zaposlenima. Konačno nam je potreban pravičan poreski sistem, tada bi mnoge stvari bile moguće: dobar socijalan sistem, najbolje obrazovanje za svu decu, jednak pristup medicinskoj nezi i još mnogo toga.

• Koliko je teško zastupati interese radnika i zaposlene u "polikrizi" u koju smo zapali? Na šta se radnici i zaposleni najviše žale?

Velika većina zaposlenih pati zbog velikog pritiska na poslu, moraju da rade sve više i brže. Znamo da više od milion ljudi ne može zamisliti da se penzioniše na svom trenutnom poslu. Mnogi ljudi žele da skrate svoje radno vreme. Ono što je, takođe, veliki problem: kompanije ne isplaćuju plate koje bi trebalo. Ne plaćaju prekovremeno, pogrešno prijavljuju kolege. Mi kao AK smo u, tim slučajevima tu, i borimo se za njihov novac na koji imaju pravo.

• Koja su deficitarna zanimanja trenutno u Austriji? Spominjano je da će se povećati kontingent crveno-belo-crvenih karti, da li je to poziv i za radnike iz inostranstva?

Ovde se radi o raspravi o takozvanom nedostatku stručne radne snage. Ali, mi ne vidimo ovaj nedostatak. Nedostaje to što kompanije ne obučavaju dovoljno pripravnika, radnika i kvalifikovanih radnika. Onda bi radije želeli da se još više zanimanja bude na spisku nedostatka radne snage, svake godine. Ja ovde vidim odgovornost, vrlo jasno, kod kompanije. Za mene se radi o boljem korišćenju potencijala u zemlji. Na primer, doktorka iz Azije radi u operacionoj sali u bolnici, ali kao čistačica, jer nostrifikacija njene diplome često traje godinama.

• Koliko je trenutno zaposlenih Srba u Austriji, u kojim zanimanjima? Imate li taj podatak?

Ne, nemamo takve podatke. Za nas su svi članovi AK naše kolege – ono što im piše u pasošu ne utiče na naš angažman.

• Kako Vi vidite tržište rada u narednih 10 godina, šta će biti najveći izazovi? Kako radnike i zaposleni u Austriji gledaju na veštačku inteligenciju?

Mnogo je izazova: potrebno nam je više osoblja za negu, potrebni su nam kvalifikovani radnici potpuno novih profesija da bismo se izborili sa klimatskom krizom, potrebno nam je mnogo više osoblja u sektoru obrazovanja, čak i za one najmanje. Vidim veliki problem u činjenici da su žene i dalje u nepovoljnom položaju u svetu rada. Kada je u pitanju veštačka inteligencija, mi kao AK brinemo o tome da se njene prednosti pravedno raspodele. Takođe smo protiv toga da se zaposleni nadgledaju i želimo da radnički saveti mogu da učestvuju u odlučivanju o korišćenju veštačke inteligencije.

• Da li radnici i zaposleni i dalje ima poverenje u Radničku komoru?

Imaju visoko poverenje u nas! To primećujemo na našim savetovanjima, i mnogi mi se onda lično zahvaljuju. To takođe vidimo u anketama, gde je AK uvek na vrhu prve tri institucije. Dakle, da: naši članovi nam veruju i stoje uz nas.

• Ako ostanete na čelu Radničke komore, na šta će vam biti glavni fokus u narednom mandatu?

Želim svima dobar život, u najboljoj socijalnoj državi za sve koji žive u našoj zemlji. Zato ćemo posvetiti veliku pažnju tome da superbogati u Austriji doprinesu više nego ranije. 8 od 10 evra u poreskom loncu dolazi od zaposlenih i potrošača - ovo je neravnoteža koja se konačno mora otkloniti.

Izbori su počeli krajem januara, a zvanično će u svih devet austrijskih pokrajina biti gotovi krajem aprila.

(Telegraf Biznis)