Ove banke obrću milijarde: Vlasnici su institucije čiji je glavni posao duhovnost

Sedam nemačkih banaka pripada dvema hrišćanskim crkvama

U Nemačkoj ima gotovo 3.000 banaka. Od velikih banaka preko privatnih banaka i štedionica do zadružnih banaka poput Volksbank. Ali, ima i banaka za čije vlasnike ne bi očekivali da se, u današnje vreme, bave novčarskim uslugama. Naime, postoje dve banke koje pripadaju evangeličkoj crkvi i pet koje pripadaju katoličkoj crkvi. I one okreću milijarde evra.

Evangelistička banka KD Bank (Bank für Kirche und Diakonie)  sa sedištem u Dortmundu raspolaže kapitalom od oko sedam milijardi evra i spada među najveće zadružne banke u Nemačkoj. Katolička banka BiB (Bank im Bistum Essen) raspolaže kapitalom od oko 6,5 milijardi evra.

Teme za vas

Ipak, uprkos vlasnicima, ako osoba želi da otvori račun u nekoj od tih banaka ne mora da se izjašnjava o svojoj verskoj pripadnosti. Jer, i KD Bank i BiB su univerzalne banke koje nude usluge privatnim licima, od kredita za kupovinu automobila do finansiranja kupovine nekretnine.

Začetak u 1920-im

KD Bank je kao i većina drugih crkvenih banaka osnovana 1920-ih godina kao zadruga za finansiranje crkvenih i karitativnih ustanova.

- Naš osnivač, teolog Martin Niemuler, je hteo da gradi vrtić za decu, ali od štedionica i banaka nije mogao da dobije kredit za tu svrhu - priča Ekehard Tisler, predsednik Uprave KD Banke.

Od njenog osnivanja težište delovanja banke se nije promenilo, kaže Tisler: kreditiranje projekata Crkve i Diakonije. Pritom se radi o socijalnim stanovima, bolnicama, vrtićima i školama.

- Rado finansiramo i socijalne i ekološke projekte. Za to smo izdvojili kredite u visini od oko tri milijarde evra - ističe.

Kao primer Tisler navodi izgradnju jedne kuće za pomoć mladima u evangeličkom dekanatu Minhen. Osim toga KG Bank kreditira izgradnju socijalnih stanova i sanaciju starih zgrada kako bi stariji ljudi koji tamo dugo žive mogli tu ostati stanovati i u svojoj starosti.

Uslovi kredita često povoljniji

Naravno da Crkve mogu dobiti kredite za finansiranje svojih projekata i kod poslovnih banaka, kaže Stefan Paul, profesor za finansije i kreditiranje na Rurskom univerzitetu u Bochumu.

Ali, crkvene banke na tom području imaju određene prednosti, kaže on, jer su one oduvek investirale u gradnju i održavanje, modernizaciju i proširenje tih zgrada i na tom području im je težište. Uz to su uslovi kod crkvenih banaka često povoljniji nego kod velikih banaka.

Naravno da ni crkvene banke ne poklanjaju novac. Ali, kod zadružnih banaka se ne radi o maksimiziranju profita, kaže Tisler, nego o podsticanju socijalnih projekata. Pritom,  nastoje da uspostave dugoročne odnose s klijentima, i to kroz korektne i povoljne uslove, kaže Tisler.

Kad banke daju povoljne uslove, to ne ide na njihovu štetu. U tom smislu se crkvene banke ne razlikuju od poslovnih banaka. Tako je KD Bank sa svojih 250 zaposlenih u prošloj godini ostvario čistu dobit od 11,8 miliona evra.

Vlasnicima to donosi dividendu od oko četiri odsto. Većinu vlasničkih udela drže članovi crkvenih institucija.

Poređenja radi, štedionica Sparkase Dortmund, sa oko 1.250 zaposlenih i oko 300.000 klijenata ostvarila je dobit od oko osam miliona evra.

Pretvaranje u univerzalnu banku

Pored uobičajenih klijenata iz Crkve i Diakonije KD Bank u međuvremenu ima i oko 28.000 privatnih klijenata, koji su često poslom ili kroz volonterski rad povezani s Crkvom ili Diakonijom.

Udeo privatnih klijenata u bilansu banke u međuvremenu iznosi oko 10 odsto. Finansijski stručnjak Stefan Paul nije iznenađen trendom da klijenti koriste crkvene banke kao univerzalne.

- Brojni klijenti cene kad sve usluge dobiju od jedne banke, ne žele da kupovinu kuće finansira jedna, kupovinu automobila druga banka - ističe.

Osim toga kamate koje crkvene banke nude svojim klijentima za štednju po viđenju ili oročenu štednju nisu ništa lošije nego kod velikih poslovnih banaka ili štedionica.

To važi i za katoličku zadružnu banku BiB gde je takođe fokus na finansiranju socijalnih ustanova, od nege starijih i nemoćnih do bolnica.

BiB zapošljava gotovo 180 saradnika i ima balans od 6,5 milijardi evra. To je novac kojim BiB želi nešto da pokrene, kaže predsednik Uprave Peter Gulman.

- Mi smo crkvena banka koja, sa 4,5 milijarde evra ima jedan od najvećih kreditnih portfolia - kaže.

U socijalno-ekološku poslovnu politiku pripada i fond kojim se širom sveta finansiraju mikrokreditni instituti koji u zemljama u razvoju ljudima stavljaju na raspolaganje mikrokredite.

- Našim fondom za mikrokredite finansiramo ukupno više od 750.000 ljudi širom sveta - dodaje.

Okretanje privatnim klijentima

U poređenju s velikim bankama kao što je Deutsche Bank, crkvene banke izgledaju kao patuljci. Deutsche Bank je 2023. godine imao više od 90.000 zaposlenih i bilans od 1.300 milijardi evra.

Ali, crkvene banke ostavljaju utisak da mogu uskladiti novac i etiku. Presudno je i za crkvene banke da poslovanje bude pozitivno. Tako je BiB prošle godine dobio 1.500 novih privatnih klijenata, a ta tendencija je u porastu.

Gotovo 15 posto poslovnog volumena otpada na privatne klijente, kaže šef Uprave Gulmnn.

- Privatni klijenti su važna ciljna grupa za banku koja je socijalno-ekološki orijentisana. Mi nismo banka koja se koncentriše samo na institucije nego želi da bude prisutna i među širokim slojevima društva - ističe.

A prisutnost u društvu znači i finansiranje potrošačkih kredita i kredita za nekretnine. Da bankari BiB-a dobro znaju svoj posao vidi se iz bilansa prošle godine. Nakon odbitka svih poreza čista zarada je iznosila više od 30 miliona evra, piše Dojče Vele.

Ni povoljni krediti za crkvene ustanove ne daju se bez zarade. Tako je dividenda za članove crkvene zadružne banke povećana na 3,5 odsto.

- Etika i zakup idu zajedno, pristaju jedna uz drugu i pripadaju jedna uz drugu u našoj banci - kaže Gulman.

(Telegraf  Biznis)