Tekst iz 1985: "Zamislite, neko će u budućnosti raditi od kuće, računar je magični štapić i špansko selo"

Velimir Srića, nekadašnji direktor Zavoda za informatičku delatnost SRH, dao je intervju još 1985. godine, kada je govorio o čudu koje je pristiglo u tadašnju Jugoslaviju, i to čak nekoliko stotina. Reč je o računarima, ili kako je istakao, magičnim štapićima

"Mi sami sebe dugo uveravamo da smo specifično društvo koje gradi svoj specifični put na koji se ne mogu primenjivati tuđi modeli, iskustva i rešenja, a, istovremeno, na tom putu vrlo malo učimo iz sopstvenih grešaka", ovim rečima počinje tekst iz 1985 godine, u kojem se govori o budućnosti koja čeka narod velike Jugoslavije.

Jasno je da niko tada nije ni mogao da zamisli da će se velika država raspasti, ali i da će mnoge aktivnosti danas obavljati veštačka inteligencija - odnosno roboti.

Teme za vas

- Informatika se polako uvlači pod kožu svakodnevice, pa makar na onaj neobavezni, kućni način, s pomoću ličnih kompjutera kojih, kažu, u Jugoslaviji ima nekoliko stotina hiljada samo u privatnom vlasništvu. I Studio se uključio u nagradne igre kojima, škole dobijaju na poklon kompjutere; izrađuju se programi, obrazuje se i sve više informatički diše kroz mnoge društvene pore, na različitim nivoima, pa ipak je informatika mnogima od nas, kako se to narodski kaže - špansko selo" - poručuje Velimir Srića, tadašnji direktor Zavoda za informatičku delatnost SRH.

Ko je tačno bio Velimir Srića?

Velimir Srića diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Zagrebu, postao je magistar ekonomskih nauka odbranivši rad Teoretski pristup informacionom društvu, 1978. i doktorsku disertaciju Model informacionog sistema samoupravnog društva.

Bio je dopunski predavač na Ekonomskom fakultetu, urednik nekoliko biblioteka i časopisa, među kojima i Informatike, bivši student u SAD s postdiplomskom titulom Master of Business Administration ali i gostujući profesor u Kini (ekonomska kibernetika i informacioni sistemi). Takođe bio je i voditelj mnogih radnih grupa, član nekoliko međunarodnih udruženja, pisac koji je samostalno ili u koautorstvu objavio sedam knjiga, dobitnik mnogih priznanja - nagrade Sedam sekretara SKOJ-a, nagrade TIMS-ORSA - New York 1975/76, nagrade Mijo Mirković za knjigu Informacioni sistemi i Sistem-informacija-kompjuter...

Toliko o njegovoj biografiji, ali evo kako je on predstavljao budućnost Jugoslavije kada je IT u pitanju.

- Mnogi i danas brkaju informatiku sa sredstvima javnog informisanja. Da li je uopšte reč o dva uporedna sistema? - glasilo je pitanje novinara tada.

- Informatička je delatnost još, u celini uzevši, novost, pa zato i ima relativno malo ljudi koji su prošli kroz neko sistemsko obrazovanje na području njene delatnosti. Kada se informatika počela razvijati u svetu, dugo nije bila ni predstavljena ni uvedena u naš obrazovni i društveni sistem.

"Računar je čarobni štapić"

- Zato ne čudi što su pojmovi vezani za informatiku neretko mistifikovani. Računar se tretira kao neki čaroban štapić, kao neki tajanstven stroj, složen i nedostupan čoveku, odnosno dostupan samo izabranima. Prosečan čovek i građanin zazire od takvih mističnosti, čak se i ne zanima za računar osim, možda, za njegove senzacionalistički predočene sadržaje i osnovne principe - istakao je Velimir Srića.

Noviteti koji su predviđeni uvođenjem savremene tehnologije

- Informisanje će, a to je u svetu već sada očit proces, doživeti velike promene primenom savremene tehnologije - od pripremanja pojedinih časopisa putem elektronskih medija, do toga da se telekomunikacionim mrežama ili povezanošću računara i telekomunikacija u telematički sistem mogu obavljati razne usluge informacionog karaktera, kao što su teletekst i videotekst, pa zatim elektronska pošta, elektronski novac, obrazovanje na daljinu - poručio je Srića.

Zanimljiv je trend na tom području, rad na tom području, rad na daljinu, mogućnost koja se u najrazvijenijim delovima sveta, posebno na zapadnoj američkoj obali, ogleda u tome što pojedinci više ne idu na neka radna mesta u velika gradska središta, nego se organizuju tzv. radni centri blizu mesta njihovog stanovanja.

Budućnost će možda omogućiti čoveku da upravlja procesom rada iz svog doma, iz naslonjača.

Između pozitivne i negativne utopije

- Da li je to slika iz 21. veka, ili već i ovog, našeg? - glasilo je pitanje.

- Mislim da je tempo svih tih promena toliko drastičan da se sve to može očekivati i krajem ovog veka. U najrazvijenijim zemljama svakako, a postepeno i u ostalima - reklao je Srića.

- Na sreću ili nesreću čoveka? - dodao je novinar.

- Pa... Tu sada dotičemo teškoće povezane s razvojem tehnologije i njenog uticaja na društvo uopšte. Čini mi se da postoje tri gledanja na razvoj tehnologije - istakao je Srića, pa dodao:

1. Prvo bih nazvao pozitivnom utopijom koja polazi od ideje da tehnologija, poput čarobnog štapića, menja privredne i društvene odnose te uzrokuje napredak sama po sebi, pa se ne treba ni za šta boriti, nego prepustiti njoj, toj čarobnici, da reši sve naše probleme.

2. Druga je, kao reakcija na prvu, negativna utopija koja u tehnologiji gleda samo porobljavajući element i ograničenje ljudske slobode, pretvaranje čoveka u neki birokratski ili tehnokratski šrafić jedne složene mašinerije, čime tehnologija tako sagledana postaje, zapravo, faktor otuđenja i izraz beznađa čoveka u budućnosti.

3. Čini mi se da je razuman treći, srednji put koji određuje tehnologiju kao faktor izbora, pa možemo birati šta ćemo i kako iskoristiti s obzirom na mogućnosti koje tehnologija pruža.

- Gde li je tu, samo, granica i ko je određuje? - upitao je novinar.

- Nju treba postaviti društvo, izborom! Drugim rečima, valja izabrati takav način korišćenja tehnologije koji ide u prilog ljudskim slobodama. Postoje neke objektivne opasnosti u toj tehnologiji, recimo činjenica da možete, zapravo - i morate, staviti na raspolaganje sve podatke o svim resursima - kadrovskim, materijalnim i drugim - istakao je tada direktor Zavoda za informatičku delatnost SRH.

- A to je, onda, dostupno svima? - zapitao se novinar.

- Da, ali... U principu, kada informacione resurse stavljate na raspolaganje putem savremene tehnologije, u obliku nekih baza podataka i komunikacionih mreža, ipak nudite informacije u zavisnosti od utvrđenih ovlašćenja. Pojedine grupe i kategorije korisnika mogu, dakle, doći do onih informacija za koje su ovlašćene. Znači, možete vrlo precizno odrediti koje će informacije biti tajna i ko jedini može do njih. To treba poštovati. U savremenim zapadnim demokratijama postoji izražen strah baš od ugrožavanja privatnosti. Kada se u jednoj informatičkoj mreži ostvari dostupnost do svih podataka i informacija o pojedincu, smatra se da je njihova privatnost stigla do one opasne granice, da je ozbiljno ugrožena - poričio je Srića.

Strah zbog ugroženosti privatnosti postojao je i tada.

- Tehnologija sama po sebi pruža mogućnosti da zaštitimo takve informacije, mada se sve šifre mogu razbiti znanjem i upornošću - istakao je tada on za Yugopapir.

Strah od gubitka posla, trenutno je "na snazi" ušravo zbog veštačke inteligencije, a takav strah nije izostao ni davne ''85. godine, pri pojavi računara.

- Mnogi su u svetu zbog toga izgubili radno mesto!? - upitao je novinar Dubravko Stojsavljević.

- Da, taj novitet negde znači otpuštanje, ali i prekvalifikaciju! Zato, u suštini, dinamičnost tog procesa jeste nešto što bi trebalo biti društveno kontrolisano. Nijedna nova tehnologija nije smanjila zaposlenost globalno, ona je samo prestrukturirala. Za tu, kontrolisanu prekvalifikaciju, tako pokazuje praksa, opet se može koristiti kompjuterska tehnologija - poručio je Srića.

Otežan razvoj tehnologije u Srbiji...

- Izvesnu zbrku izaziva i podatak da je visok procenat zaposlenih Jugoslovena nepismen, polupismen ili poluobrazovan, pa se čak tvrdi da će informatički razvoj kod nas zato biti otežan. Moja mnoga svetska iskustva kažu mi da smo prosečno obrazovaniji od mnogih razvikanih nacija - istakao je Velimir Srića.

(Telegraf Biznis)