Đedović odgovorila opoziciji: Bili bismo jedinstveni u svetu po zabrani eksploatacije litijuma i bora

Ona je odgovorila na pitanje člana opozicije Miroslava Aleksića

Poslanici Skupštine Srbije, posle četvorodnevne rasprave, većinom glasova izjasnili su se protiv predloga opozicije za izmenu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima je tražena zabrana istraživanja i eksploatacije bora i litijuma.

Za usvajanje zakonskih izmena glasalo je 84 od prisutnih 214 poslanika, protiv je bilo 128, uzdržanih nije bilo, a dva poslanika nisu glasala.

Teme za vas

Na pitanje člana opozicije Miroslava Aleksića ,,šta je interes i zašto da za 690 miliona za 40 godina kopamo litijum?", ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović naglasila je da Republika Srbija ima veliki potencijal za doprinos energetskoj tranziciji i razvoju električnih vozila.

- Naši prirodni resursi i strateška pozicija pružaju nam osnovu za razvoj snabdevačkih lanaca, što će biti od koristi za našu zemlju uz primenu najviših ekoloških i socijalnih standarda.

Uvođenje zabrane na istraživanje i eksploataciju bora i litijuma u Republici Srbiji dovelo bi do višestrukih negativnih posledica ne samo na ekonomiju zemlje već i u njenom geopolitičkom pozicioniranju, ujedno bismo bili prva zemlja i jedinstveni u svetu u zabrani eksploatacije litijuma i bora - rekla je ministarka i nastavila:

- Kada se govori iz ugla ekonomije, treba imati u vidu brojne benefite. Planirana investicija iznosila bi minimum 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021. godine, a sigurno se očekuje da bude i veća), što bi ujedno bila najveća industrijska grinfild investicija u istoriji Republike Srbije. U fazi izgradnje projekta „Jadar” bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Projekat ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20.000 visokvalifikovanih radnih mesta. Pa se ukupan efekat na BDP očekuje u iznosu od 11-12 milijardi evra ili preko 16% BDP-a.

Objašnjavajući kako se vidi razvoj rudarstva, Handanović je objasnil da je Srbija zemlja koja je srazmerno svojoj veličini bogata mineralnim resursima.

- Naš cilj je da se to bogatstvo koristi u interesu naših građana i da stvaramo uslove za održivo rudarstvo, kroz poštovanje svih domaćih i svetskih standarda u oblasti zaštite životne sredine. Na tome ćemo raditi kroz unapređenje regulative, izradu strateških dokumenata i saradnju s međunarodnim partnerima, koji mogu da nam prenesu najbolja svetska iskustva. Pratimo aktivnosti EU na planu definisanja odnosa prema kritičnim mineralnim sirovinama, koje su važne za privredni razvoj i potrebe novih, ekološki prihvatljivih tehnologija, jer želimo da i Srbija svoje standarde u rudarstvu uskladi sa evropskim.

Na pitanje Aleksića, zašto Vlada ne sluša SANU, ministarka je objasnila da se u predlogu izmena Zakona pozivaju na Srpsku akademiju nauka i umetnosti, ali da SANU nije stao protiv ovog projekta već određeni pojedinci.

- Svakako ne institucija i to je tendeciozno iskorišćeno da se predstavi kao stav naših najistaknutijih akademika! Ovde pričamo o Slobodanu Vuksanoviću, predsedniku odbora za energetike SANU, koji je ujedno javno pre neki dan rekao da bi moratorijum na litijum bio kapitulacija društva i da zabrana ne vodi nigde.

Simpozijum u SANU nije bio javna rasprava, takvih skupova je do sada u Akademiji bilo na stotine, većina se bavila temama važnim za društvo, ali nijedan od njih nije bio zloupotrebljen za zasenjivanje nestručne javnosti, poput ovoga o projektu Jadar. Nešto što je zaista moglo da pokrene pravi stručni dijalog u akademskoj atmosferi i bez unapred određenih stavova, iskorišćeno je kao presuda, kao argument da tu nema šta više da se razgovara. Javno mnjenje je tako poverovalo u rečenice: „SANU se izjasnila!“ ili „SANU je rekla!“ i to bez ikakve rezerve, mada prema istraživanju IPSOS-a, četiri petine tog istog javnog mnjenja ne može da navede nijednog sadašnjeg člana Akademije, a preko devedeset procenata nije nikada prisustvovalo nekom događaju u SANU.

Na pitanje ,,zašto se baterije prave u Makedoniji i Mađarskoj", ministarka je podsetila da se iste prave i u Srbiji.

- Baterije se prave i u Srbiji, u Subotici, naši ljudi su patentirali jedinstvenu bateriju na litijum LFP bateriju, koju su testirali evropske automobilske kuće i za koju sirovine nabavljaju iz Kine, ali to vam se ne uklapa u vašu priču o tome da je srbija kolonija pa to ne pominjete.

(Telegraf Biznis)