U mestu gde živi oko 400.000 Srba rešeno pitanje ljudi bez radnog staža: Evo kako su definisali rad domaćica
Osobe koje su oduvek bile nezaposlene i stoga nikada nisu radile nemaju pravo na uplatu u penzioni fond i nemaju pravo na penziju, međutim...
U Nemačkoj živi oko 22 miliona penzionera i penzije su jedno od najvažnijih pitanja. Svako ko radi obično uplaćuje u nemačko penziono osiguranje. Ipak, šta je sa onima koji nikada nisu uplaćivali u penzijsko osiguranje i nikada nisu radili?
Kada možete otići u penziju zavisi od nekoliko faktora. Neki mogu u penziju sa 63 godine, drugi moraju prikupiti 45 godina radnog staža. Svako ko ima određene bolesti ili teži invaliditet može otići ranije u penziju. Nezaposleni, pak, ne moraju uplaćivati u penzioni fond.
Prema nemačkom Zavodu za penzijsko osiguranje, da biste stekli pravo na standardnu starosnu penziju, penziju zbog smanjene sposobnosti zarade ili penziju zbog smrti bračnog partnera, morate uplaćivati u penzioni fond najmanje pet godina.
Osobe koje su oduvek bile nezaposlene i stoga nikada nisu radile nemaju pravo na uplatu u penzioni fond i nemaju pravo na penziju. Međutim, te osobe mogu podneti zahtev za osnovno osiguranje. Time se podržavaju ljudi koji nikada nisu uplaćivali doprinose za penzijsko osiguranje, a finansira se novcem od poreza. Za domaćice koje su preuzele brigu o odgoju dece i domaćinstvu, a zbog toga nikada nisu redovno radile, postoji dodatna podrška uz osnovnu sigurnost.
Šta je osnovno osiguranje?
Prema nemačkom Zavodu za penzijsko osiguranje, oni koji su dostigli standardnu starosnu dob za penzionisanje, ne primaju starosnu penziju i čiji troškovi života ne mogu biti pokriveni njihovim prihodima mogu dobiti osnovno osiguranje. To uključuje pokrivanje troškova smeštaja i grejanja, doprinosa za zdravstveno osiguranje, osiguranje za negu i penziono osiguranje. Osim toga, podnosilac zahteva mora živeti u Nemačkoj.
Nemačko penzijsko osiguranje navodi da svi koji imaju prihode manje od 924 evra mesečno treba da razmotre zahtev za osnovno osiguranje.
Kolika je visina osnovnog osiguranja?
Visina osnovnog osiguranja zavisi od prihoda i imovine. Imovina supružnika takođe se uzima u obzir pri izračunavanju. Odrasli samci dobijaju najmanje 502 evra, dok parovi imaju pravo na 451 evro po partneru.
Stoga je preporučljivo već u mladosti razmisliti da li ćete u starosti imati dovoljno novca. Ako to nije slučaj, i dalje je moguće raditi na pola radnog vremena, ali tada treba uzeti u obzir dodatno ograničenje prihoda. U suprotnom, penzioneri mogu podneti zahtev za razne vidove podrške, a postoji i fond za pomoć koji pod određenim uslovima može obezbediti do 5.000 evra. U svakom slučaju, važno je da i penzioneri podnose poreske prijave, jer u suprotnom mogu dobiti kazne, prenosi Fenix.
Šta se računa kao prihod prilikom podnošenja zahteva za osnovno osiguranje?
- Zarađeni prihod
- Dodatak za roditelje iznad 300 evra
- Plaćanje roditeljskog izdržavanja
- Prihod od iznajmljivanja
- Naknada za bolovanje
- Dečiji dodatak
- Kamate na štednju
- Šta se ne računa kao prihod?
- 30 procenata prihoda od samozapošljavanja ili zaposlenja (maksimalno 50 procenata standardnog nivoa zahteva 1)
- Osnovna penzija
- Potraživanja izdržavanja od dece ili roditelja
- Dodatak za roditelje do 300 evra
- Dodatak za negu
- Neoporezive aktivnosti do 250 evra, poput volonterskog rada
- Prednosti dodatnog, dobrovoljnog penzijskog osiguranja
- Maksimalna bruto penzija od 224,50 evra. Preduslov je 33 godine osnovnog penzijskog staža.
- Pre nego što se može zatražiti osnovno osiguranje, imovina se mora potrošiti.
Ovo se računa kao imovina:
- novac
- vrednosni papiri
- štednja
- kuća i nekretnine
- automobil
Ne računa se kao imovina:
- manji novčani iznosi (samac: 10.000 evra, partner: 10.000 evra)
- porodična i nasledna imovina kada idealna vrednost daleko premašuje stvarnu vrednost
- obični kućni predmeti
- adekvatan plac ili stan, pod uslovom da se u njemu živi.
Zahtev za osnovno osiguranje potrebno je podneti u službi socijalne zaštite. Ova socijalna pomoć isplaćuje se 12 meseci pre podnošenja novog zahteva.
(Telegraf Biznis)