Ministar Dejan Ristić: Kako je Srbija postala lider u izvozu IKT usluga i proizvoda?

Srbija je prošle godine ostvarila impresivan suficit od preko četiri milijarde evra u izvozu IKT usluga i proizvoda, čime je pokazala da ima potencijal da bude lider ne samo u regionu, već i na evropskom nivou. Ova grana privrede beleži izuzetno brz rast, postavljajući temelje za dalji razvoj digitalne ekonomije. Ipak, ostaju važna pitanja: da li je Srbija spremna za uvođenje 5G mreže, koja će omogućiti brži internet i napredne tehnologije, i kada će biti izabran novi Savet REM-a, što je ključno za regulaciju telekomunikacionog sektora.

Na ova i druga pitanja u emisiji "Uranak" na televiziji K1 odgovarao je Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija.

Teme za vas

- Tokom cele 2024. godine beležili smo konstantan rast, iz meseca u mesec, u rasponu od 19 do 21 odsto. Godinu smo završili sa rastom od 20 odsto i premašili iznos od četiri milijarde evra - izjavio je Dejan Ristić, ministar informisanja i telekomunikacija, objašnjavajući razloge ovog uspeha.

- Ključ leži u odličnoj legislativi koja je uspostavljena pre deset godina i omogućila stvaranje izuzetnog ekosistema. Danas imamo četiri naučno-tehnološka parka sa više od 800 startapova. Ti parkovi su potpuno prebukirani, zbog čega se grade njihovi aneksi, kao i dva nova parka. Ovi kompleksi nude prostor za startapove, male laboratorije i istraživačke centre. Njihova prednost je što su u državnom vlasništvu, ali omogućavaju zakup prostora po izuzetno povoljnim cenama za sve zainteresovane - istakao je Ristić i nastavlja:

- To su startapovi sa inostranim partnerima i u Srbiji ih ima više od 800. Njihova procenjena vrednost u prethodnoj godini bila je veća od 1,7 milijardi evra.

- U naučno-tehnološkim parkovima istraživanja i njihova primena obuhvataju širok spektar oblasti, poput obrazovanja, nauke, poljoprivrede, zdravstva, veštačke inteligencije i inovacija. Pored toga, Srbija se može pohvaliti Institutom za veštačku inteligenciju u Novom Sadu, što nas svrstava među retke zemlje sa ovom institucijom," rekao je Ristić. "Takođe, gradimo Bio4 kampus u Beogradu, koji bi trebalo da postane funkcionalan do 2027. godine. Radimo i na stvaranju inovacionog distrikta u Kragujevcu, u blizini državnog Data centra, koji je pravi dragulj Evrope. To je jedna od samo devet takvih institucija u celoj Evropi - dodao je.

- U koji kada uđete, to nije 21. vek, već 24. vek. Imate utisak da niste u Srbiji, da se nalazite u jednom vanvremenskom prostoru. Naš državni data centar raspolaže najvišim međunarodnim standardima u okviru informacione bezbednosti, zajedno sa drugim eko sistemima - dodao je.

Državni Data centar u Kragujevcu – primer svetskog standarda

- Da bi Data centar bio izgrađen, mora da ispunjava stroge kriterijume. Lokacija ne sme imati istoriju poplava ili zemljotresa najmanje 100 godina unazad, mora biti udaljena od ruta međunarodnih i domaćih letova, a istovremeno blizu univerzitetskog centra. U našem slučaju, to je Kragujevac - izjavio je Ristić.

- Trenutno se gradi aneks i nabavlja nova oprema. Unutar državnog Data centra postoji i posebna državna kompanija, Data Cloud, koja nudi mogućnost zakupa prostora u oblaku za komercijalne svrhe. Tu kompanije mogu čuvati svoje baze podataka, a prostor koriste ne samo domaće kompanije, već i globalni tehnološki giganti poput Microsofta, IBM-a, Googla i Amazona. To je ogroman podvig na svetskom nivou. Posebno je značajno što se Microsoft, koji svoje baze može da postavi bilo gde u svetu, odlučio da deo svojih podataka poveri državnom Data centru u Kragujevcu - naglasio je Ristić i napominje da izgradnja Data centra govori o stabilnosti jedne ekonomije, političkoj stabilnosti zemlje, ali i tome da se raspolaže osnovnim infrastrukturnim resursima.

Plasiranje srpskih kompanija na svetsko tržište – prioritet razvoja IKT sektora

- Naš cilj je plasiranje domaćih kompanija na svetsko tržište - istakao je Ristić, dodajući da je Srbija prošle godine potpisala sedam bilateralnih sporazuma sa različitim državama, dok je trenutno u procesu usaglašavanja još 16 sporazuma.

- Među njima su SAD, zemlje EU, ali i države Afrike i Azije, koja predstavljaju ogromna tržišta na kojima već uspešno delujemo.

Govoreći o značaju IKT sektora, Ristić je naglasio da taj sektor zapošljava oko 115.000 ljudi, čineći ga jednim od najvećih u Srbiji.

- Tokom 2023. godine, 21% ekonomije poticalo je iz IKT sektora, dok je njegov udeo u BDP-u iznosio 8,1%. Očekujemo da će ti procenti za 2024. biti još veći. Prosečna plata u sektoru iznosi 282.000 dinara, što znači da najmanje 115.000 porodica u Srbiji ima jednog člana sa vrlo pristojnim primanjima - objasnio je Ristić.

Uvođenje 5G mreže – korak ka tehnološkom napretku Srbije

- Početkom septembra pokrenuli smo proceduru za uvođenje 5G mreže u Srbiji. To je međunarodni proces koji uključuje i međunarodnu aukciju. Ova procedura predstavlja značajan prihod za Republiku Srbiju, jer će se kroz odabir najpovoljnijih ponuđača omogućiti više telekomunikacionih kompanija da dobiju frekvenciju u okviru 5G mreže - izjavio je Ristić.

Objašnjavajući prednosti, Ristić je istakao:

- Naša 5G mreža biće izuzetnog kvaliteta. Počećemo sa njenim implementiranjem sredinom godine. Građanima će doneti brži protok informacija, što je svakodnevna korist, ali nama kao ministarstvu mnogo je važnije to što će 5G mreža značajno doprineti razvoju privrede i unapređenju društvenih delatnosti.

Izmene i dopune medijskih zakona – unapređenje medijske scene u Srbiji

- Srbija ima set od tri medijska zakona, od kojih je ključni sistemski zakon o javnom informisanju i medijima, koji se primenjuje na elektronske medije i medijske servise. Prva dva zakona iz ovog seta usvojena su krajem 2023. godine, a njihov razvoj bio je usklađen sa dogovorom sa Evropskom komisijom. Dogovoreno je da se u prve dve godine implementacije ovi zakoni inoviraju u skladu sa evropskim regulativama koje će biti donete i iskustvima stečenim tokom njihove primene. Suštinske izmene nisu bile potrebne, jer su zakoni bili dobro napisani – samo su određeni aspekti dodatno pojašnjeni i pojednostavljeni - objasnio je Ristić.

- Najveće izmene sprovedene su u trećem zakonu, koji reguliše rad javnih medijskih servisa, RTS-a i RTV-a. Fokus je bio na obezbeđivanju finansijske i uređivačke samostalnosti javnih medijskih servisa, kao i na uvođenju kontrolnih mehanizama unutar tih institucija, s ciljem unapređenja kvaliteta medijskog sadržaja. Detaljnije su definisani koraci potrebni za inovaciju i poboljšanje medijske scene u Srbiji, uključujući jasne uslove za izbor generalnog direktora i članova upravnih odbora - zaključio je Ristić.

(Telegraf Biznis)