Kako je ruska spoljna politika uzdrmala evropske štediše: Fiskalne kočnice popuštaju u korist bezbednosti

Godinama su Nemačka i njeni saveznici koji vole štednju bili fiskalne kočnice Evrope. Njihov moto bio je jednostavan: Nema zajedničkog duga, nema budžetskog haosa i apsolutno nijednog blanko čeka za Brisel.

Zajedno, ovaj savez bogatih severnih zemalja -Austrija, Danska, Švedska, Finska i Holandija -  čvrsto su držale evropsku blagajnu, nadmašujući južni deo Evrope u maratonskim budžetskim bitkama.

Teme za vas

Ali sada se pojavljuju pukotine u zajedničkom frontu severa. Rat na evropskim granicama, ekonomske promene i američki predsednik koji spominje povlačenje iz NATO-a naterali su na preispitivanje, a štedljivi savez sada se ljulja baš kada se EU priprema za sledeći veliki budžetski okršaj.

Prethodnih godina, ove štedljive zemlje razvile su „usko povezanu, dobro pripremljenu strategiju za zaustavljanje ideja koje su se odnosile na veće troškove“, rekao je jedan zvaničnik EU sa iskustvom u nadgledanju nekoliko budžetskih pregovora za POLITICO.

Ali predstojeći pregovori o budžetu za period 2028-2034 biće „potpuno drugačiji“, prema ovom zvaničniku, koji je, kao i drugi citirani u ovom tekstu, tražio anonimnost jer im nije dozvoljeno da govore javno.

- Grupa nordijskih i baltičkih zemalja razvija drugačiju viziju fokusiranu na pitanje bezbednosti, što ih razlikuje od drugih štedljivih zemalja poput Holandije i Austrije - rekla je Eulalia Rubio, analitičarka iz think-tanka Jacques Delors Institute, za POLITICO.

Suverenost je postala novi poziv na okupljanje, a čak i snažni "fiskalni jastrebovi" kao što su Danska i Finska počinju da se otvaraju za ideju olakšavanja kontrolisanja troškova kako bi se ojačala kolektivna odbrana EU i otpornost na spoljne pretnje.

Ključni znak ove promene došao je tokom govora danske premijerke Mete Frederiksen na početku godine, kada je šokirala veterane budžetskih pregovora EU pozivajući na veće izdvajanje za odbranu, državnu pomoć i ulaganja u suverenitet Evrope.

Za zemlju koja je dugo bila skeptična prema dubljoj integraciji EU, Frederiksenine reči predstavljale su seizmičnu promenu.

U prostoru između ruske ofanzive u Ukrajini i američkog predsednika koji želi da uzme Grenland od njene zemlje, Frederiksen je iznela velike ideje o suverenitetu EU u stilu Francuske koje je Kopenhagen do nedavno smatrao neprihvatljivim.

- Gledamo na državnu pomoć s novim očima, gledamo na zajednički dug s novim očima i gledamo na budžet EU s novim očima. Ovo je novo vreme - rekla je Frederiksen u intervjuu u decembru.

Analitičari su njene izjave ocenili kao prelomnu tačku u odnosima Danske sa EU i potencijalnu pukotinu unutar nordijsko-nemačkog saveza.

Prema mišljenju analitičara Kirkegarda, ovo će omogućiti premijerki da "maksimizuje uticaj Danske" tokom pregovora o budžetu, jer može delovati kao most između različitih grupa zemalja.

Ovo nije mala promena. Frederiksen je jedan od najstabilnijih i najiskusnijih lidera EU, a njena zemlja će kasnije ove godine držati rotirajuće predsedništvo Saveta EU, što Kopenhagenu daje značajan uticaj na agendu bloka.

Dilema odbrane

Međutim, nisu svi uvereni da su štedljivci na ivici potpunog raspada. „Ima puno dima i ogledala“, upozorio je jedan diplomata EU. „Teško je razaznati koja su stvarna stanovišta.“

Ono što je sigurno je da je ruska invazija na Ukrajinu naterala severne članice EU na suočavanje sa stvarnošću, posebno u vezi sa izdvajanjima za odbranu.

Zemlje poput Finske i Estonije, koje su geografski bliže sukobu, sada podržavaju zajednički EU dug za finansiranje nabavke oružja — ideja koja je bila nezamisliva za štedljivce u prošlosti.

Međutim, drugi članovi saveza nisu promenili svoje stavove. Nemačka i Holandija ostaju čvrsto protiv zajedničkog EU duga za odbranu, što naglašava duboku podelu unutar saveza.

Austrija će verovatno pojačati svoj otpor prema EU dugu ako ekstremno desni političar Herbert Kickl, koji je blizak Rusiji, postane novi kancelar.

Ipak, savez nije potpuno mrtav.

Štedljive zemlje zadržavaju zajednički stav kada je u pitanju povezivanje EU regionalnog finansiranja — uglavnom usmerenog prema siromašnijim područjima južne i istočne Evrope — sa strukturnim reformama koje imaju za cilj da učine njihove ekonomije konkurentnijim.

- Stari štedljivi savez se ponovo okupio kako bi se protivio povećanjima troškova tokom pregovora u novembru o godišnjem budžetu EU - rekao je diplomata EU.

Eulalia Rubio iz Instituta Jacques Delors predvidela je da će se grupa verovatno ponovo okupiti i u predstojećim pregovorima o budžetu.

- Ne mislim da će savezi štedljivih zemalja protiv neto korisnika ,zemalja koje od EU dobijaju više nego što uplaćuju, nestati - rekla je.

Međutim, dodala je da će postojati „dodatna pritisna grupa koju čine Poljska i istočnoevropske zemlje koje traže veći fokus na bezbednosna pitanja.“

Ipak, mnogi veruju da će pravi test sudbine štedljivih zemalja doći ako nemački izbori dovedu do većine za Friedrich Merz-ov centar-desni Hrišćansko-demokratski savez.

Vlada koju vodi CDU verovatno će se protiviti velikim EU projektima trošenja, bilo da su u pitanju odbrana ili zelene investicije.

Međutim, ako najveća zemlja bloka promeni mišljenje i postane spremnija na trošenje, njeni tvrdoglavi saveznici verovatno će uslediti.

(Telegraf Biznis)