Ovo su Putinove "cake" pomoću kojih održava ekonomsku ravnotežu u Rusiji čak i tokom rata
Rat u Ukrajini traje već neko vreme i ostavio je značajan trag na rusku ekonomiju. Sankcije uvedene od strane zapadnih zemalja, kao i ogromni troškovi rata, doveli su do ozbiljnih izazova za rusku eknomiju i životni standard građana. Ipak, Putinova vlada preduzima različite mere kako bi se nosila s krizom. Pogledajmo koje su to "cake" kojima Putin pokušava da održi ravnotežu između vojnih ambicija i ekonomske realnosti.
Zapadni analitičari procenjuju da Rusija troši desetine milijardi dolara mesečno na finansiranje rata. Ovi troškovi obuhvataju vojnu opremu, plate vojnika, isplate porodicama poginulih, kao i gubitke usled uništenja infrastrukture. Dodatno, sankcije i gubitak stranih investicija značajno su povećali ove cifre.
Uprkos tome, Putin ne odustaje od svojih vojnih ciljeva. Kako mu to polazi za rukom?
Jedna od ključnih "caka" je preusmeravanje ekonomske aktivnosti prema Aziji. Rusija se sve više oslanja na Kinu i Indiju, izvozeći energente u ove zemlje po nižim cenama nego što je prodavala Evropi. Ovo omogućava Rusiji da održi priliv novca, uprkos sankcijama.
Druga "caka" je paralelni uvoz. Roba sa Zapada i dalje stiže u Rusiju preko trećih zemalja, ali po znatno višim cenama. Iako ovo opterećuje budžet i povećava cene za građane, omogućava da se održi privid normalnog funkcionisanja tržišta.
Treća, kontroverzna "caka" je militarizacija ekonomije. Ogroman deo budžeta preusmerava se na vojnu industriju, dok su socijalna davanja u drugom planu. Ovo s jedne strane podstiče vojnu proizvodnju, ali s druge strane smanjuje sredstva za razvoj drugih sektora ekonomije i poboljšanje životnog standarda građana.
Obični građani Rusije takođe osećaju posledice ekonomske krize. Cene hrane i goriva su porasle, uprkos pokušajima države da kontroliše tržište. Mnoge zapadne kompanije povukle su se iz Rusije, ostavljajući za sobom hiljade nezaposlenih. Kupovna moć građana je opala, jer plate ne prate rast cena, a ljudi se sve više oslanjaju na državne subvencije.
Ipak, Putinova vlada se nada da će ovim "cakama" uspeti da održi ekonomsku stabilnost i finansira ratne napore. Budućnost ruskog društva je neizvesna.
Demografska kriza je sve očitija, jer je veliki broj mladih i stručnih ljudi napustio Rusiju kako bi izbegao mobilizaciju.
Represija vlasti je sve veća, kontrolišu se mediji i suzbijaju se protesti protiv rata i ekonomske politike. Takođe, primećuje se rast crnog tržišta, gde ljudi pribegavaju trgovini bez zvaničnih kanala zbog nestašica i sankcija.
Stručnjaci predviđaju da će ovakva situacija imati dugoročne posledice po rusku ekonomiju i društvo. Pitanje je koliko dugo će Putinova vlada moći da održi ovakav ekonomski model i kako će se kriza odraziti na političku stabilnost zemlje.
(Telegraf Biznis)