Šestoaprilsko bombardovanje Jugoslaviju je koštalo 46 milijardi dolara: Evo koliko je uspela da naplati

Napad na Kraljevinu Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine označio je početak tragedije koja je imala duboke posledice po privredu, infrastrukturu i stanovništvo zemlje. Srbija, koja je bila u središtu ratnih dešavanja, pretrpela je ogromne gubitke, kako materijalne, tako i ljudske. S obzirom na razmere uništenja, mnogi su se pitali da li su naknade, donacije ili bilo koja druga vrsta pomoći mogli da nadomeste bar deo ove štete.

Materijalna šteta Kraljevine Jugoslavije:

Teme za vas

Ukupna materijalna šteta koju je Jugoslavija pretrpela tokom Drugog svetskog rata procenjuje se na oko 46 milijardi dolara (prema vrednosti iz 1945. godine). Srbija je, sa svojim centralnim položajem, pretrpela značajan deo ovog uništenja. Beograd, glavni grad, bio je praktično razoren, a šteta koja je nastala u ovom gradu iznosila je oko 2,5 milijarde dolara. Uništena je industrija, infrastruktura, poljoprivredne površine, a mnogi objekti od strateške važnosti su bili potpuno devastirani.

Pored toga, značajnu štetu pretrpela je i poljoprivreda. Veliki broj poljoprivrednih imanja je uništen, a mnogi objekti su spaljeni. Takvi gubici doveli su do ozbiljnih problema u snabdevanju hranom, koji su nastavili da muče zemlju i nakon rata.

Ljudska šteta:

Ljudski gubici Srbije tokom rata bili su ogromni. Procene govore da je oko 1,7 miliona ljudi izgubilo živote, uključujući civile, partizane i pripadnike drugih grupa koje su se našle na meti okupatora. Najveći gubici su zabeleženi među jevrejskom i romskom populacijom, čiji je broj drastično smanjen. Ovi gubici nisu imali samo emotivne i demografske posledice, već su ozbiljno usporili ekonomski oporavak zemlje, jer su mnogi radno sposobni ljudi poginuli ili bili onesposobljeni za rad.

Naknade i reparacije nakon bombardovanja Kraljevine Jugoslavije:

Po završetku rata, Jugoslavija je potpisala sporazum sa Nemačkom o ratnim reparacijama, prema kojem je Nemačka bila obavezna da plati 500 miliona dolara (prema vrednosti iz 1946. godine). Međutim, ovaj iznos je bio daleko manji od stvarne štete. Reparacije su uglavnom bile isplaćivane u robama i industrijskim proizvodima, dok su direktne finansijske naknade bile minimalne. Naknade koje su stigle od strane Nemačke nisu mogle da nadomeste ogromne gubitke koje je Jugoslavija pretrpela.

Pored reparacija, Jugoslavija je primila pomoć od drugih zemalja i organizacija, ali je i ta pomoć bila ograničena. Ukupna donacija, krediti i humanitarna pomoć koju je zemlja primila tokom prvih posleratnih godina procenjuju se na manje od 1 milijarde dolara. Ovaj iznos nije bio dovoljan da pokrije ogromne troškove obnove, a Jugoslavija je bila primorana da se oslanja na vlastite resurse kako bi ponovo izgradila svoju privredu i infrastrukturu.

Obnova privrede i infrastrukture Kraljevine Jugoslavije:

Obnova zemlje nakon rata bila je ogroman izazov. Jugoslavija je odmah nakon rata krenula u obnovu svoje industrijske proizvodnje, ali je ovo zahtevalo ogromna ulaganja. Prema procenama, bilo je potrebno investirati više od 10 milijardi dolara samo da bi se ponovo pokrenula industrijska proizvodnja. Zemlja je bila u teškoj situaciji, ali je ipak uspela da se oporavi koristeći domaće resurse, dok je istovremeno pokušavala da obnovi ključne delove svoje infrastrukture.

Rekonstruisani su železnice, putevi i energetski sistemi, koji su bili ključni za ponovni ekonomski rast. Za obnovu ovih sektora bilo je potrebno investirati oko 2 milijarde dolara u prvim godinama nakon rata. Međutim, i dalje je bilo teško privući kapital i resurse od strane stranih investitora, jer su mnogi bili skeptični prema ekonomskom oporavku zemlje.

Posleratni period za Srbiju bio je izuzetno težak. Šteta koju je zemlja pretrpela tokom rata bila je ogromna, a naknade i reparacije koje je primila bile su daleko od dovoljnih da pokriju stvarne gubitke. Jugoslavija je bila primorana da se oslanja na vlastite snage kako bi obnovila svoju privredu, ali je i dalje bila suočena s problemima u snabdevanju, obnovi infrastrukture i stabilizaciji ekonomske situacije. Bez obzira na to, zemlja je uspela da se oporavi kroz ozbiljna ulaganja u industriju i infrastrukturne projekte, a sve to je postavljeno kao temelji za budući razvoj.

(Telegraf Biznis)