FAO zvoni na uzbunu: Ove namirnice su glavni krivci za poskupljenja hrane
Cene osnovnih prehrambenih proizvoda zabeležile su u aprilu najveći rast u poslednje dve godine, pokazuju najnoviji podaci UN agencije za hranu (FAO). Najveći udar pretrpeli su potrošači u kategorijama mesa, mlečnih proizvoda i žitarica, dok su biljna ulja i šećer blago pojeftinili.
FAO indeks cena hrane u aprilu je iznosio 128,3 poena, što je povećanje od 1% u odnosu na mart i najviša vrednost od aprila 2023.
Teme za vas
Finansijski krah preti Vatikanu: Novi papa moraće da rešava ekonomske rupe
Novac, moć i lepotice pravog Vuka s Volstrita: Kako je Belfort spržio 110 miliona i opet završio sa manekenkom
Meso i mleko predvode rast
Najveći skok beleži meso – čak 3,2% mesečno – što je pretežno posledica viših cena svinjetine. Mlečni proizvodi su takođe značajno poskupeli (2,4%), a posebno puter, koji je dostigao istorijski maksimum zbog pada zaliha u Evropi.
Pšenica poskupljuje, šećer pada
Žitarice su porasle za 1,2%, dok je pšenica blago poskupela usled smanjene ruske ponude i rasta potražnje, ali uz ograničeni efekat zbog globalne ekonomske neizvesnosti. Kukuruz je poskupeo zbog niskih zaliha u SAD i fluktuacija kursa dolara.
Za razliku od toga, biljna ulja su pala za 2,3% zahvaljujući snažnijoj proizvodnji u jugoistočnoj Aziji. Ipak, na godišnjem nivou, ulja su i dalje skuplja za 20,7%. Šećer je u aprilu pojeftinio za 3,5%, pod pritiskom potencijalnog pada potrošnje u prehrambenoj industriji.
Manja proizvodnja, stabilna potrošnja
FAO je smanjio prognozu globalne proizvodnje žitarica za 2024. godinu na 4,848 milijardi tona, zbog slabijih prinosa kukuruza. Proizvodnja pšenice se očekuje na sličnom nivou kao prošle godine – oko 795 miliona tona – s mogućim padom u SAD, Zapadnoj Evropi i na Bliskom istoku.
Pirinča bi, međutim, moglo biti više nego ikad – 543,6 miliona tona. Potrošnja žitarica će porasti za 1%, posebno zbog veće upotrebe kukuruza u stočnoj ishrani u Kini i Rusiji.
Zalihe padaju, trgovina slabi
Na globalnom nivou, zalihe žitarica bi mogle pasti za 1,9% – na 868,2 miliona tona. Trgovina žitaricama će verovatno opasti za 6,8%, najniže od sezone 2019/2020, uglavnom zbog manje potražnje iz Kine. Jedina izuzetak je pirinač, čija bi trgovina mogla porasti za 1,2% i postaviti novi rekord od 60,4 miliona tona.
(Telegraf Biznis/GlasJavnosti)