Nemačka više nije raj za penzionere! U OVOJ zemlji penzije dostižu nove visine

Nemačka penzija dugo je vremena bila simbol sigurnosti i društvene stabilnosti - standard kojem su mnogi drugi evropski sistemi težili. Generacije penzionera mogle su da računaju na redovne isplate, relativno pristojan životni standard i osećaj da sistem funkcioniše. Međutim, kako demografski i ekonomski pritisci rastu, sve je više onih koji sumnjaju u održivost i izdašnost tog sistema.

U poslednje vreme sve češće se prave poređenja sa Austrijom, zemljom koja svojim penzionerima isplaćuje znatno veće penzije. Prema pisanju Fenix Magazina, austrijski penzioneri u proseku dobijaju više od svojih nemačkih kolega, a razlika u proseku raste iz godine u godinu.

Teme za vas

Samo u 2023. godini prosečna bruto penzija u Austriji povećana je za čak 632 evra. Zašto su austrijske penzije toliko izdašnije?

Profesor Holger Bonin, direktor Instituta za napredne studije u Beču, navodi da se gotovo polovina razlike može objasniti činjenicom da je austrijski penzioni sistem jednostavno skuplji.

- Stopa doprinosa u Austriji već dugi niz godina iznosi više od 22 odsto, dok je u Nemačkoj ispod 19 odsto - rekao je Bonin za nemačke medije. Drugim rečima – Austrijanci u sistem uplaćuju više, pa samim tim i primaju više. Ali nije reč samo o doprinosima. Austrija u svoj penzioni sistem iz državnog budžeta ulaže znatno više sredstava nego Nemačka.

Te subvencije dodatno povećavaju penzije, ali i opterećuju državni budžet. Uprkos većim penzijama, austrijski sistem nije bez problema. Bonin upozorava da se sistem suočava sa ozbiljnim izazovima. Inflacija je dodatno opteretila budžet, a sve izraženije starenje stanovništva stvara dugoročne pritiske na održivost.

- Jasno je da sistem više nije održiv u ovakvom obliku. Rasprava o reformi već je počela jer su izgledi za budućnost sve lošiji - ističe Bonin. Jedna od najvećih razlika između austrijskog i nemačkog modela jeste u obuhvatu korisnika. U Austriji su u obavezni penzioni sistem uključeni i samozaposleni i državni službenici - za razliku od Nemačke, gde su te grupe često izvan javnog penzionog sistema.

Dr. Florian Blank iz Fondacije Hans Bekler, stručnjak za socijalnu politiku, smatra da bi proširenje baze osiguranika moglo ojačati nemački sistem. Upozorava, međutim, da se pojmovi poput "međugeneracijske pravednosti" i "održivosti" često koriste politički i da je važno jasno definisati šta se pod tim pojmovima podrazumeva. U koalicionom sporazumu CDU-a i SPD-a navodi se da se razmatra mogućnost uključivanja novih samozaposlenih osoba u obavezni penzioni sistem. Za državne službenike ta ideja za sada nije na dnevnom redu. Ipak, i to bi bio korak ka sistemu koji više liči austrijskom.

- Proširenje osiguranja zapravo može imati smisla, iako nije čarobno rešenje za demografske izazove - kaže Blank.

Takođe pozdravlja činjenicu da bi takve reforme omogućile veću zaštitu onima koji do sada nisu imali pravo na penziju iz javnog sistema. Iako Austrija trenutno nudi veće penzije, Fenix Magazin podseća da to dolazi uz cenu većih izdvajanja i sve većeg fiskalnog pritiska. Austrijski model može poslužiti kao inspiracija, ali ne i kao gotov recept, prenosi Večernji list.

(Telegraf Biznis)