Analiza stručnjaka: Zašto se Zapadne kompanije NEĆE vratiti u Rusiju, čak i ako rat stane?!

U poslednjim nedeljama, ruski zvaničnici promovišu ideju da bi zapadne firme – naročito američke – bile dobrodošle nazad u Rusiju kada se rat u Ukrajini završi. Administracija Donalda Trampa izrazila je interesovanje za tu mogućnost. Ali koliko je takav scenario uopšte realan?

Kao što je grčki filozof Heraklit davno rekao: „Nijedan čovek ne može dva puta zakoračiti u istu reku, jer to više nije ista reka, a ni on nije isti čovek.“
Isto se danas može reći i za Rusiju, konstatuje u autorskom tekstu za Prodožekt sindikejt Tane Gustafson, profesor političkih nauka na Džordžtaun univerzitetu i autor knjige Perfect Storm: Russia’s Failed Economic Opening, the Hurricane of War and Sanctions, and the Uncertain Future (Oxford University Press, 2025).

Teme za vas

Kako je Zapad nekada ulagao u Rusiju – i šta se desilo?

Tokom 1990-ih, posle raspada Sovjetskog Saveza, zapadne kompanije pohrlile su u Rusiju. Uloženi su stotine milijardi dolara, doneta su znanja, iskustva i međunarodne veze. Te firme su pomogle da se Rusija integriše u globalnu ekonomiju.

Danas je ta nasleđena mreža gotovo potpuno izbrisana. Na papiru, u Rusiji još posluje nekoliko hiljada zapadnih kompanija, ali većina su samo poštanske sandučiće ili fasade za ruske subjekte. One koje još uvek rade u Rusiji, zaglavljene su u sistemu: ne mogu da odu ili su prisiljene da prodaju imovinu — često po ogromnim gubicima — ruskim oligarsima.

Nema više oslonca na Zapad – Rusija se ekonomski promenila

Tokom poslednje tri decenije, pažljivo izgrađene veze između Rusije i Zapada su se raspale. Zapadne sankcije su gotovo potpuno presekle finansijske tokove, dok je izvoz strateških sirovina poput nafte i gasa pod stalnim pritiskom.

Iako se trgovina sirovinama i tehnologijama „dvostruke namene“ nastavlja putem posrednika, izgubio se direktan kontakt sa ekspertizom sa Zapada, koji je nekada bio ključ uspeha.

I da rat stane i sankcije nestanu – povratak stranih firmi je malo verovatan.
Jer, kako se kaže – to više nije ista Rusija.

Rusi su zauzeli prostor koji su nekad držale strane firme

Današnje poslovne zgrade u Moskvi više ne nose imena zapadnih korporacija, već njihovih bivših ruskih partnera – ljudi školovanih na Zapadu i obučenih u sistemima tih istih kompanija.
Zapadne banke su zamenjene ruskim, kao i lanaci prodavnica, IT servisa i drugih usluga.

U mnogim sektorima, Rusija danas funkcioniše kao razvijena tržišna ekonomija i više ne zavisi od stranog prisustva. Ipak, rat u Ukrajini gura Rusiju ka modelu sličnom Sovjetskom Savezu, sa prenaduvanim vojnim sektorom i hroničnim padom investicija u ostatku ekonomije.

Nafta: Nekadašnja šansa, danas izgubljena prilika

Naftna industrija je nekada bila glavni most saradnje između Zapada i Rusije. Tokom 1990-ih, strane firme su ušle masovno, modernizovale zastarelu infrastrukturu i pokrenule nove projekte.

Danas je to gotovo nezamislivo.

Zapadne naftne kompanije su i dalje povređene prethodnim gubicima, a u međuvremenu su se otvorile unosnije i politički stabilnije prilike u drugim delovima sveta.
Pored toga, budućnost nafte kao energenta je sve neizvesnija, jer se industrija okreće petrohemiji i obnovljivim izvorima energije.

Auto-industrija i transport – Zapad bez volje da se vraća

Isti trend važi i za auto-industriju.
Zapadni proizvođači automobila su masovno napustili Rusiju nakon 2022. godine, uz ogromne finansijske gubitke.
Elektrifikacija i digitalizacija transporta na Zapadu znači da kompanije nemaju ni sredstva ni motivaciju za povratak u tržište koje više ne obećava.

Kina – partner s ograničenjima

Dok se Zapad povukao, Kina je pojačala prisustvo.
Ipak, kineske firme ne investiraju niti prenose tehnologije – već samo izvoze gotove proizvode.
Kineske banke su oprezne, a takozvana „juanizacija“ ruske privrede – gde se juan koristi umesto dolara i evra – pokazala se kao nepovoljan aranžman za Rusiju, naročito jer Kina aktivno devalvira sopstvenu valutu.

Partnerstvo bez ograničenja između Rusije i Kine pokazalo se kao slab nadomestak za izgubljene veze sa Zapadom.

Za Zapad više nema povratka – a ni Rusija to više nije

U tom kontekstu, nije čudo što Rusija pokušava da ubedi Zapadne kompanije da se vrate.
Ali, Zapad više ne oseća misijsku strast iz 1990-ih.
Rupe koje je ostavio pad Sovjetskog Saveza sada su popunjene ruskim firmama, a sećanja na prethodne gorke epizode još su sveža.

To više nije ista Rusija. A ni Zapad više nije isti.

(Telegraf Biznis)