Početak revolucije: Ova zemlja dokazala da je četvorodnevna radna nedelja realna, ovako stoje stvari u Srbiji

Godine 2019., Island je dospeo na naslovne strane širom sveta kada je odobrena četvorodnevna radna nedelja. Iako nije uvedena opštim zakonom, već kroz kolektivne ugovore koji su omogućili zaposlenima da pregovaraju o kraćem radnom vremenu, efekti su bili tektonski. Šest godina kasnije – sve prognoze generacije Z postale su stvarnost.

Početni strahovi nestali kao rukom odneseni

Eksperiment je započet 2015. godine kao pilot-projekat sa oko 2.500 zaposlenih, što je činilo više od 1% radne populacije. Posle ogromnog uspeha, sa 86% učesnika koji su podržali ideju, program je zvanično uveden 2019. godine. Danas gotovo 90% radnika u ovoj zemlji radi 36 sati nedeljno, umesto prethodnih 40, bez smanjenja plate.

Teme za vas

Strahovi su bili brojni: pad produktivnosti, povećani troškovi za kompanije, problemi u pružanju usluga. Međutim, rezultati su ih sve demantovali. Produktivnost je ostala stabilna, a u nekim sektorima čak i porasla. Ključ uspeha? Bolje mentalno zdravlje radnika, što je generacija Z jasno isticala kao prioritet, navodi Farmingdale Observer.

Tehnologija kao saveznik, a ne neprijatelj

Jedan od najznačajnijih efekata ove promene je povećanje rodne ravnopravnosti. Skraćena radna nedelja je omogućila muškarcima da više učestvuju u porodičnom životu, što je dovelo do pravednije podele roditeljskih i kućnih obaveza.

Za razliku od Belgije, gde se kraći radni dan nadoknađuje dužim radnim satima, ovde su i plate i radni uslovi ostali nepromenjeni. To je postignuto zahvaljujući snažnoj digitalizaciji: država je uložila u jednu od najmodernijih internet infrastruktura na svetu, dostupnu čak i u najudaljenijim ruralnim oblastima.

Ovo je omogućilo efikasno uvođenje rada na daljinu, bez pada produktivnosti. Generacija Z, odrasla u digitalnom okruženju, bez problema se prilagodila ovom modelu rada.

Inspiracija za ostatak sveta

Promene nisu ostale samo u domenu posla. Građani ove zemlje izveštavaju o značajnom poboljšanju kvaliteta života. Imaju više vremena za porodicu, prijatelje i hobije, manje su pod stresom i generalno su srećniji i ispunjeniji.

María Hjálmtýsdóttir, aktivistkinja i nastavnica, kaže:

"Kraća radna nedelja je ogromno poboljšala život mojoj porodici. Za 90% nas, 36 radnih sati nedeljno znači manje stresa, više zadovoljstva na poslu i više vremena za uživanje u životu."

Pilot-projekti su sada u toku u Nemačkoj, Portugalu, Španiji i Velikoj Britaniji, dok je Belgija već donela zakon, ali sa ograničenom primenom zbog nadoknade sati.

Nova budućnost rada – i dublja podela oko Evropske unije

Uprkos uspehu četvorodnevne radne nedelje, pitanje članstva u Evropskoj uniji i dalje deli društvo. Na prevremenim izborima u subotu, građani ove zemlje imaće priliku da se izjasne i o ovom pitanju. Samo Socijaldemokrate i liberalna partija Reforma podržavaju ulazak u EU, dok su zeleni, konzervativci i ostali liberali u vladajućoj koaliciji – protiv.

Generacija Z nije bila naivna

Iskustvo ove severne zemlje pokazuje da četvorodnevna radna nedelja nije utopija, već dostižna i održiva realnost. Stavljanjem čoveka u centar ekonomskog sistema, stvoren je humaniji i održiviji radni model koji bi mogao da inspiriše čitav svet.

Generacija Z, često potcenjena, bila je u pravu – rad može da se prilagodi čoveku, a ne obrnuto. Njihove prognoze su se obistinile. Duboka promena odnosa prema radu nije samo moguća – već je poželjna.

Mogućnost uvođenja četvorodnevne radne nedelje u Srbiji

U Srbiji se sve češće diskutuje o ideji uvođenja četvorodnevne radne nedelje, ali njena realizacija suočava se s brojnim izazovima.

Zakonski okvir i trenutna praksa

Trenutno, Zakon o radu u Srbiji propisuje radnu nedelju od 40 sati, raspoređenih na pet radnih dana. Iako zakon omogućava fleksibilnost u rasporedu radnog vremena, formalno uvođenje četvorodnevne radne nedelje zahteva izmene zakonskih propisa.

Pilot-projekti i inicijative

Nekoliko kompanija u Srbiji već je eksperimentalno uvelo četvorodnevnu radnu nedelju. Na primer, kompanija Mikroelektronika iz Zemuna, koja se bavi proizvodnjom mikročipova, i agencija Olaf&McAteer, implementirale su ovaj model rada, beležeći pozitivne rezultate u pogledu produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih.

Stavovi stručnjaka i sindikata

Stručnjaci i predstavnici sindikata ističu da bi uvođenje četvorodnevne radne nedelje u Srbiji bilo izazovno, s obzirom na trenutne uslove rada. Mnogi radnici već sada rade više od zakonski propisanih 40 sati nedeljno, a u nekim sektorima, poput industrije i usluga, šestočasovni radni dan je standard.

Perspektive i preporuke

Iako postoje pozitivni primeri i interesovanje za ovaj model rada, šira primena četvorodnevne radne nedelje u Srbiji zahteva:

Izmene zakonodavstva koje bi omogućile fleksibilnije radno vreme.

Povećanje produktivnosti i efikasnosti rada.

Promenu kulture rada i veću svest o važnosti balansa između posla i privatnog života.

Uvođenje četvorodnevne radne nedelje u Srbiji je ambiciozan cilj koji zahteva koordinisane napore zakonodavaca, poslodavaca i zaposlenih.

(Telegraf Biznis)