Reforma koja menja sve: 400.000 domaćinstava više ne bi primala socijalnu pomoć

Nova reforma osnovne socijalne sigurnosti u Nemačkoj mogla bi imati ogroman uticaj - kako na tržište rada, tako i na broj ljudi koji zavise od državne pomoći. Prema procenama, gotovo 400.000 domaćinstava moglo bi izaći iz sistema građanskog dodatka, dok bi se broj radnih mesta povećao za čak 170.000. Ipak, iza ovih brojeva krije se ozbiljna kvaka, a eksperti upozoravaju na moguće sukobe i gubitke za najsiromašnije.

Oni koji rade - kažnjeni manjom pomoći

Teme za vas

Veliki problem trenutnog sistema jeste što oni koji rade dok primaju socijalnu pomoć gube značajan deo tih primanja, jer im se zarada gotovo u celosti uračunava u pravo na pomoć. Iako se rad formalno "isplati", u praksi dodatni radni sati često znače minimalan stvarni dobitak.

Na primer, korisniku građanskog dodatka sa bruto platom od 1.000 evra priznaje se „slobodan iznos“ (Freibetrag) od svega 328 evra, dok se sve ostalo odbija od socijalne pomoći.

Stručnjaci traže pravične podsticaje za rad

- Potrebni su bolji finansijski podsticaji, kako bi ljudima zaista ostajalo više novca kada povećaju radno vreme, poručuje stručnjak za tržište rada Enco Veber za IPPEN.MEDIA. On upozorava da sadašnji model obeshrabruje rad, naročito kod oko 800.000 korisnika koji su delimično zaposleni.

Nemački Institut za istraživanje tržišta rada (IAB) izračunao je da bi uz precizno podešena pravila o izuzecima i obračunu prihoda broj domaćinstava koja primaju građanski dodatak mogao da se smanji za skoro 400.000, a broj ljudi spremnih da uđe na tržište rada da poraste za do 170.000.

Sukobi neizbežni: Reforma znači i gubitke

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi mnoge porodice na kratki rok pretrpele gubitke. Ako se prihodi počnu drugačije računati, neki bi izgubili deo pomoći, iako bi dugoročno imali veću motivaciju da rade.

Najveći efekti u studiji primećeni su kod modela koji posebno stimulišu niže prihode iz rada – što znači više radne snage i manje budžetskih izdataka. Ipak, ako bi se reforma proširila na sve grupe prihoda, državni trošak bi narastao i do pet milijardi evra godišnje, navodi se u analizi IAB-a.

Više zaposlenih, ali i više korisnika stanarine i dečijeg dodatka

Dok bi broj korisnika građanskog dodatka pao, istovremeno bi čak 1,2 miliona domaćinstava ušlo u pravo na doplatak za stan i dečji dodatak. To je, kako kažu stručnjaci, neizbežan efekat kada se ublaži „povraćaj pomoći“ za one koji zarađuju nešto više.

- Reforma pravila o dodatnoj zaradi može podstaći rad, rekao je jedan od autora studije Jirgen Vimers.

- Ali to zahteva jasno balansiranje između više ciljeva - od budžetskog pritiska do zaštite najsiromašnijih.

Vlada planira spajanje pomoći i reformu pravila

Nemačka vlada je još ranije najavila reformu osnovne sigurnosti, uključujući spajanje doplatka za stan i dečjeg dodatka, kako bi se sistem pojednostavio i učinio pravičnijim. U koalicionom sporazumu stoji da korisnici uvek treba da imaju motiv da rade više i da budu osigurani radnici.

Ipak, detalji reforme još uvek nisu poznati.

Samo finansijski podsticaji nisu dovoljni – ključ je u obrazovanju

Enco Veber upozorava da se efekti reforme mogu ostvariti samo uz dodatne mere - pre svega uz veću obavezu nezaposlenih da se školuju i prekvalifikuju.

-Mnogi korisnici nemaju završenu školu, dok tržište vapi za kvalifikovanom radnom snagom, kaže on i poručuje da se sve mogućnosti moraju iskoristiti kako bi socijalna pomoć zaista bila odskočna daska, a ne trajna zamka.

(Telegraf Biznis/Fenix)