Kad vrelina diktira cenu – ko gubi, a ko ekstremno profitira od ekstremnih vrućina?

Dok svet beleži rekordne temperature – sa čak 52,7 °C u Iranu, ekonomija se znoji zajedno s ljudima. Toplotni talasi, sve češći i žešći, nisu samo zdravstveni rizik – oni su i ekonomski šok. Dok jedni broje gubitke u milijardama, drugi grade biznis modele na znoju i suncu.

Teme za vas

Ko najviše gubi?

Zemlje sa fizički intenzivnim sektorima

Indija, Pakistan, Bangladeš, Nigerija i slične ekonomije koje se oslanjaju na građevinarstvo, poljoprivredu i manuelni rad najviše stradaju. Produktivnost opada, radno vreme se skraćuje, a zdravstveni troškovi rastu.

Svetska banka upozorava: do 2,5 % BDP‑a godišnje može biti izgubljeno u urbanim zonama zbog ekstremne vrućine.

Poljoprivredne ekonomije

U državama poput Brazila, Egipta, Indije – suša, opekotine useva i stres biljaka znače niže prinose i rast cena hrane. Ovo direktno pogađa i lokalne budžete i svetsko tržište hrane.

Gradovi bez „zelene“ infrastrukture

Teheran, Kairo, Beograd, Atina – beton, asfalt i malo hlada stvaraju toplotna ostrva. Troškovi hlađenja rastu, kao i broj hospitalizacija. Energija postaje luksuz, a turizam opada.

Destinacije koje postaju "prevrele" za turizam

Dubai, Egipat, Turska – mesta koja su nekada živela od letnje sezone sada beleže pad u broju turista jer su temperature u julu i avgustu nepodnošljive za posetioce.

Ko može da profitira?

Industrija klimatizacije i rashladnih sistemaGlobalna potražnja za klima uređajima, ventilatorima, pametnim rashladnim sistemima raste iz godine u godinu. Proizvođači iz Kine, Japana, Koreje i SAD-a beleže rast prodaje i do 15–20 % godišnje.

Energetski sektor

Više temperature znače i više potrošnje struje. Zemlje sa stabilnim elektroenergetskim mrežama, poput Nemačke, SAD i Francuske, profitiraju od skokova cena energije i izvoza.

Agrotehnološke kompanije

Firme koje razvijaju semena otporna na sušu, precizne sisteme navodnjavanja i AI tehnologije za farmere, kao što su Bayer, Syngenta, John Deere, dobijaju nove milijarde kroz investicije i prodaju.

Zemlje sa umerenijom klimom

Švedska, Irska, Slovenija, Poljska – zemlje koje postaju nova „klimatska utočišta“. Turisti, digitalni nomadi i strani investitori sve češće biraju hladnije destinacije za život i rad.

Vrućina menja pravila igre

Toplotni talasi su nova valuta klimatske ekonomije. Ko se prilagodi – profitiraće. Ko zakasni – platiće visoku cenu. Od proizvodnje struje, preko hrane do selidbe turizma - svetska ekonomija ulazi u eru klimatskih dobitnika i gubitnika.

(Telegraf Biznis)