Moraju da vrate 3500 evra od podrške iz doba korone: ZANATLIJE u ovoj zemlji totalno ŠOKIRANE!

Frizerka Marion Alemajer još uvek pamti 23. mart 2020. godine. Bio je to drugi dan prvog lokdauna u Nemačkoj uvedenog radi suzbijanja pandemije koronavirusa, piše Dojče Vele. Tada su se oglasili tadašnji ministar privrede Peter Altmajer (CDU) i ministar finansija Olaf Šolc (SPD) u vladi Angele Merkel, sa velikim obećanjima.

„Vrlo je važno naglasiti: dajemo podršku, a ne zajam“, objasnio je Šolc o hitnoj pomoći malim preduzećima i samostalnim delatnicima pogođenim koronom. „Dakle, ništa se ne mora vraćati.“
Altmajer je dodao: „Nikoga nećemo ostaviti samog!“

Teme za vas

Danas, pet i po godina kasnije, Marion Alemajer se oseća itekako sama. Kaže za DW: „Bilo je mnogo obećanja i nijedno nije ispunjeno. Još tada su me mnoge kolege i prijatelji upozoravali: pazi, to ćeš morati da vratiš. A ja sam im govorila: ne, to ne može biti. Pa ne mogu me to tražiti kad su zabranili da uopšte radimo!“

Frizerka je tada dobila 9.000 evra kao hitnu pomoć zbog korone. Taj novac joj je bio preko potreban jer šest nedelja nije imala nikakav prihod, ali je imala troškove svog salona. Tek 4. maja 2020. u Nemačkoj je ublažena zabrana kontakata i dozvoljeno je ponovno otvaranje frizerskih salona.

Kasnije je saopšteno da je pomoć dodeljena samo na osnovu procene prihoda, kako bi se premostio „nedostatak likvidnosti“ izazvan koronom. Od oko 13 milijardi evra koje su Nemačka i pokrajinske vlade isplatile od marta do juna 2020, prema proceni nemačkog Ministarstva privrede, oko pet milijardi evra isplaćeno je zapravo previše.

Zbog toga su poslati desetine hiljada zahteva za povraćaj novca, a jedan je dobila i Marion Alemajer. Od nje se traži da vrati 7.000 evra. Na to rešenje je uložila žalbu i žalba je uvažena, ali vlada pokrajine Severna Rajna–Vestfalija i dalje traži polovinu tog iznosa – 3.500 evra da bi zaključila slučaj.

Marion Alemajer, koja uz to još otplaćuje rate tzv. „pomoći za novi početak“ od 7.500 evra za drugi lokdaun koji je trajao 11 nedelja, više ne zna kud dalje:
„To boli. Sve vreme sam imala troškove salona i osiguranja. Uz to su mušterije otkazivale termine jer su se bojale korone. A ja od toga živim. Nemam nikakvu drugu egzistencijalnu sigurnost.“

Samozaposleni poput Alemajer i preduzeća do pet zaposlenih mogli su da traže 9.000 evra pomoći, 15.000 evra za mala preduzeća do deset zaposlenih, odnosno 25.000 evra za firme s deset do pedeset zaposlenih, prenosi Express.

Za mnoge je ta finansijska pomoć bila bukvalno spas ili makar ogromna podrška u teškim vremenima. Tako i za frizera Gida Virca, koji zastupa sve frizere u Rajni–Falcu. Danas kaže za DW:
„Politika je rekla nešto što na kraju nije ispunila. Među nama frizerima vlada ogromno razočaranje i uvređenost. Tek mnogo kasnije, sredinom i krajem 2024, naši prihodi su se vratili na nivo pre korone – i to sa znatno manje ljudi.“

Mnoge njegove kolege su u nevolji zatražile jednokratnu isplatu iz penzionog fonda da bi preživele, dok su druge zatvorile svoje salone. „Mi frizeri umiremo tiho.“

Ono što najviše ljuti male preduzetnike i samozaposlene jeste što u Nemačkoj vlada haos i nered: svaka pokrajina postupa drugačije po pitanju povraćaja pomoći.

U Bavarskoj i Baden-Virtembergu pogođeni ne mogu ni da ulože žalbu, već moraju odmah da idu na sud. U Severnoj Rajni–Vestfaliji izgleda da ni sami ne znaju kako će dalje – uslovi za povraćaj menjali su se na sajtu ministarstva čak 15 puta u samo nekoliko nedelja.

Hesen je uveo moratorijum i privremeno obustavio proveru pomoći isplaćenih zbog korone.

Virc sada u salonu ima jednog frizera manje i vraća svojih 15.000 evra pomoći u mesečnim ratama od 635 evra.

„Politika više ne zna kako da izađe iz te situacije. Jedan političar mi je rekao da se procenjuje da će trošak istraživanja svih tih isplata biti veći od novca koji će možda dobiti nazad. Morali su da zaposle još mnogo ljudi da bi pratili gde je preplaćeno i sproveli povraćaj.“

Rajner Herman verovatno je čovek koji u pokrajini Severna Rajna–Vestfalija najbolje poznaje svaki detalj pomoći zbog korone. Tokom 2020. osnovao je interesnu grupu NRW-Soforthilfe i sada pomaže gotovo 11.000 pogođenih koji se protive zahtevima za povraćaj, uključujući i Marion Alemajer.

Njegov zaključak: ta pomoć je bila sramotan administrativni promašaj.

„Ljudi nisu samo u depresiji, već i besni. Vidim visoko obrazovane ljude, iskusne preduzetnike, kako padaju u očaj i više ne žele da čuju nijedan argument. Drugi su potpuno slomljeni. Mnogi su već podneli zahtev za stečaj ili će to uskoro morati da urade, jer se sada računaju i ostale državne pomoći“, kaže za DW.

Šta je Nemačka trebalo da uradi drugačije? Herman ne mora dugo da razmišlja: Pre svega, vlada Angele Merkel je trebalo da jedinstveno odredi uslove za hitnu pomoć, dok bi pokrajinske vlade te uslove samo sprovodile – kako ne bi nastao haos među pokrajinama.

Zahtevi su morali da budu jasno objašnjeni unapred, kako pogođeni ne bi bili prepušteni sami sebi u lavirintu propisa.

I konačno, pokrajinske vlade su morale da vide građane kao partnere, a ne protivnike, i da ne odbijaju konstruktivne razgovore.

Herman dodaje: „Treba samo pogledati u evropsko susedstvo da se vidi kako može bolje. Naš sused Belgija ima sistem pomoći koji se produžava i menja svakog meseca. Postoji program u koji se ljudi mogu uključiti, niko se nije žalio, niko nije protestovao – i sve je funkcionisalo savršeno.“

(Telegraf Biznis)