Uspon i pad makronizma: Kako su Makronove ekonomske odluke dovele do političke abdikacije

Od 2017. do 2025. godine, biračko telo Makrona se promenilo i sada zahteva autoritet koji mu nedostaje — što potvrđuje suspenzija reforme penzija, analizira Luc Rouban, direktor istraživanja u CNRS i u Cevipof, na osnovu ankete "Fractures françaises".

Suspenzija penzione reforme od strane vlade Elisabeth Borne zaista označava kraj makronizma u njegovoj nameri da prilagodi Francusku globalizaciji zaobilazeći socijalne otpore. Možemo se igrati rečima, misliti da će reforma ipak biti sprovedena kasnije i na drugi način. Ali činjenica da je zakon koji je toliko angažovao vladu i izazvao toliko besa - odbačen odjednom - znači političku abdikaciju.

Teme za vas

Ako proučimo rezultate ankete „Fractures françaises“, uporedivši talas iz 2025. sa onim iz 2017., vidimo da makronizam ide ideološki ka kraju. Njegina „prava“ baza – birači koji su i ekonomski i kulturološki liberalni – nije rasla: bila je 16 % ispitanih 2017., a 14 % 2025. S druge strane, birači koji su ekonomski liberali ali autoritarni („libéraux économiques autoritaires“) su se povećali sa 31 % na 37 %. Birači sa levičarskim kulturnim liberalizmom ali slabim ekonomskim liberalizmom ostali su na 26 %.

Ekonomska analiza: ključne odluke, zašto su problematične i posledice

Ključne ekonomske odluke i reforme:

1. Reforma penzija: Predviđeno je podizanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju (ili produžetak radnog veka) u cilju finansiranja penzionog sistema i smanjenja deficita.

2. Liberalizacija tržišta rada, smanjenje poreza i socijalnih doprinosa za poslodavce, u okviru makronističkog modela „otvaranja“ Francuske ka globalizaciji. (Iako konkretni detalji u datom tekstu nisu navedeni, ovo je deo širih makronističkih ekonomskih politika.)

3. Pokušaj da se reforma sprovede bez šire društvene legitimacije, uz oslanjanje na izvršne metode („49.3“ u francuskom kontekstu) i zaobilazak jakih socijalnih konflikata.

Zašto su ove odluke kritikovane / zašto su loše po vlast:

Nedostatak društvene i političke legitimacije

Reforma penzija je naišla na snažan otpor: sindikati, radnici, široki slojevi stanovništva su se pobunili. Kada vlast provodi reforme „odozgo“, a ne uz široku raspravu i kompromis, gubi kredibilitet i autoritet.

Ekonomska efikasnost je upitna

Analize pokazuju da čak i ukoliko se pomeri starosna granica, to neće biti dovoljno da se trajno stabilizuje sistem penzija. Na primer, studija predviđa da sistem ostaje deficitan čak i uz pomeranje sa 64 na 66 godina. Takođe, reforma se fokusirala na radni vek ali manje na kvalitet života, uslove rada, karijere sa prekidima — što čini da reforma izgleda nepravedna, naročito za radnike sa težim uslovima.

Političke posledice

Gubitak podrške biračkog tela: makronizam je izgubio ideološku distinktivnost i većinu svog "klasičnog" biračkog profila.

Raste nezadovoljstvo, pad poverenja u institucije (partije, parlament, vladu) – što vodi ka krizi legitimiteta.

Reforma kao simbol „vlasti koja radi bez slušanja društva“ – što ojačava opoziciju, socijalne tenzije i destabilizuje vlast.

Posledice po vlast i projekat makronizma:

Projekat koji je Makron prezentovao – prelazak preko tradicionalnih podela levo-desno, modernizacija Francuske, prilagođavanje globalizaciji – sada je u velikoj meri „iscurio“. U tekstu se kaže: „projekt makronistički se ispraznio od svoje liberalne supstance“.

Suspenzija reforme penzija je ozbiljan znak: to nije samo odlaganje, već simbol gubitka kontrole i autoriteta — vlast je morala da popusti.

Kao rezultat, makronska baza birača se redefiniše: umesto „pravih makronista“ (ekonomski + kulturološki liberalni) raste deo „ekonomskih liberala autoritarnih“ – što ukazuje na pomeranje ka desnici po ekonomskim pitanjima uz više zahteva za autoritetom i državnim intervencijama.

Vlast je izgubila sposobnost da sama definiše agendu reformi i mora da računa na kompromis, koalicije, ili povlačenja — što slabi njen status „reformatora“.

U političkom smislu, ovo vodi ka „kraju makronizma“ u smislu hegemonijskog modela, kako je navedeno – to znači da neće biti više dominantne ideološke slike „treće puta“, nego ponovni povratak tradicionalnih podela i jačanje opozicionih, populističkih snaga.

Ukratko: reforma penzija i širi ekonomsk-reformistički program koji je Makron zastupao naišli su na ozbiljne ekonomske i socijalne prepreke — zbog čega je vlast izgubila poverenje, autoritet i mogućnost da nastavi sa modelom koji je obećavao „prelazak preko podela“. Ekonomske greške nisu toliko u ideji reforme same po sebi (mnogi stručnjaci smatraju da je reforma bila potrebna) koliko u načinu sprovođenja — bez legitimacije, sa slabim efektima, i u vremenu kada je društvo bilo sve otpornije na reforme koje se doživljavaju kao nepravedne.

(Telegraf Biznis)