Poslednji stanovnici hrvatskog naselja NAPUŠTAJU SVOJE DOMOVE: Država ih premešta, evo i zbog čega

Za nešto više od mesec dana, pustara Širine ostaje bez svojih poslednjih stanovnika i verovatno će slediti sudbinu Sokolovca, Jasenovca i drugih nekada živih, a danas napuštenih baranjskih pustara.

Širine, nekada poznate kao Braidaföld, spominju se još u 19. veku. Broj stanovnika dostizao je vrhunac nakon Drugog svetskog rata, kada je tu živelo više od 500 ljudi. Tokom decenija broj je postepeno opadao – 1971. godine 319 stanovnika, 1981. 219, 1991. 170, dok ih je nakon Domovinskog rata evidentirano 86. Na poslednjem popisu ostalo je svega 26.

Teme za vas

Kraj beljske poljoprivrede

Širine su nekada bile centar beljske poljoprivrede, što je privlačilo radnike iz okolnih mesta. Poslednjih nedelja i Belje se povuklo iz pustare. Mehanizacija je premeštena u Brestovac, u radionici su ostali samo stari strojevi i alat, a pusta je i upravna zgrada – simbol kraja jednog vremena. Odlazak Belja bio je poslednji udarac za preostale stanovnike, koji su ostali i bez pitke vode. Vodovod iz Austro-Ugarskog perioda sada daje samo tehničku vodu, a priključak na gradski vodovod koji prolazi nekoliko metara dalje očigledno nije isplativ.

Novinari Glasa Slavonije zatekli su puste objekte, jato kokoši, dva psa i Svjetlanu Hosinger (54), jednu od poslednjih stanovnica. „Vode će biti još mesec dana, dok nas ne isele“, kaže Svjetlana, koja živi u trošnoj kući sa sinom, nakon što joj je suprug preminuo pre pet godina. Bez vode život postaje nemoguć.

Svetozar Jovandić i Stana Varga takođe napuštaju Širine. Oboje se s nostalgijom prisećaju nekadašnjeg života, trgovine, gostionice, nogometnog kluba i zajednice koja je nekada živela punim plućima. „Imam 80 godina i živim sam. Nisam planirao da se selim, ali kad su rekli da više neće biti vode i ponudili stan u Šećerani, pristao sam“, priča Svetozar. Stana, koja je u Širinama živela više od trideset godina, čeka preseljenje u državni stan u Petlovcu. „Prošle godine mi je preminuo suprug i ostala sam sama. Kuća je vlažna, a po vodu moram ići daleko. Blizu sam sedamdesete i to je postalo preteško. Podnela sam zahtev i potpisala papire. Rekli su da će ubrzo stići rešenje“, dodaje Stana.

Bolji uslovi i sigurnija starost

Preostali stanovnici biće preseljeni u državne stanove širom Baranje – Kneževo, Petlovac, Šećerana i Grabovac. Većina priznaje da će im novi domovi, iako nepoznati, pružiti bolje uslove i sigurniju starost, ali teško im je napustiti mesto u kojem su proveli ceo život.

Šta će biti sa Širinama, niko ne zna. Spominju se razni planovi – gradnja smeštaja za strane radnike, stočna farma, poljoprivredne površine ili solarni paneli. „Šta će biti, vreme će pokazati, ali nas niko ništa ne pita“, zaključuju.

Od nekada brojnih beljskih pustara, život se još održava u samo tri: Mirkovac, Kozjak i Zeleno Polje. Najbolje se drži Mirkovac, dok su poslednji stanovnici Jasenovca i Sokolovca već preseljeni u Kneževe Vinograde. Tikveš i Zlatna Greda, nekada simboli moći i rada, danas su samo tihi podsetnici na drugo vreme.

(Telegraf Biznis/Dnevno)