Čovek otkrio koliko se zarađuje prodajom jeftinog uličnog jela: "Plate mogu dostići čak 1.600 evra"

U Hrvatskoj sve češće se otvara rasprava o realnoj vrednosti rada i o tome da li poslodavci isplaćuju plate u skladu sa tržišnim cenama svojih proizvoda i usluga. Dok jedni tvrde da su troškovi poslovanja previsoki da bi radnicima mogli dati više, drugi ističu da su plate preniske u odnosu na cene koje su se već izjednačile sa onima u ostatku Evropske unije.

Na ovu temu nadovezao se korisnik Reddita, koji je oštro prozvao poslodavce za koje smatra da koriste izgovor visokih davanja državi da bi zadržali niske plate. Njegova objava izazvala je veliku raspravu — od potpune podrške do komentara koji podsećaju na teškoće malih preduzetnika u Hrvatskoj.

Teme za vas

On je naveo:

- Kako je moguće da poslodavac kaže radniku da je plata prevelika, dok taj posao u EU vredi duplo, ako ne i troduplo više? On plasira proizvod po evropskim cenama, ali radniku daje mizeriju uz opravdanje visokih davanja državi. Zašto u Skandinaviji radeći isti posao imaju normalne plate, iako su davanja veća nego kod nas? Ljudi koji pristaju na male plate omogućavaju ovakvo ponašanje poslodavaca, a država je kriva što dozvoljava uvoz radnika izvan EU iako postoji domaći radnik za isti posao. Mnogi poslodavci umesto da povećaju plate ili investiraju u razvoj firme kupuju automobile i nekretnine preko firme da smanje oporezivu dobit. Čast izuzecima, ali oni su retki.

Prvi komentar dao je širu perspektivu i objasnio da razlika između malih i velikih preduzetnika nije samo u profitu, već i u uslovima poslovanja:

– Biti mali preduzetnik gotovo je nemoguće, dok je veliki lako. Ako počneš kao konobar i želiš otvoriti kafić, kredit za prostor i troškovi najma otežavaju početak. Treba ti klijentela, lokacija, popusti kod dobavljača, računovođa koji optimizuje poreze… Malom je teško dati visoke plate jer nema dovoljno marže i ljudi nemaju para za luksuzne proizvode. Realno, mali preduzetnik često mora raditi po 12 sati dnevno u minusu da bi opstao.

Drugi komentar pokazuje razlike u praksama:

– Cena kebaba u Austriji 5,5 evra, u Hrvatskoj 6,7 evra. Plata radnika u austrijskoj kebabdžinici 1.600–1.700 evra, a u hrvatskoj? 1.000–1.200 evra. Cene su evropske, ali plate nisu.

Treći korisnik ironično je sugerisao da kritičari mogu i sami postati preduzetnici:

– Ako misliš da je obavezno davati odlične plate, zašto ne otvoriš svoj posao? Troškovi osnivanja j.d.o.o. su ispod 500 evra. Ustani, zapni i pokaži kako se to radi.

U raspravu se uključio i preduzetnik koji je realno opisao svoj slučaj:

– Imam posao četiri godine, trenutno nemam stalne radnike jer još nisam razvijao posao do nivoa koji želim. Da bih zaposlio jednog ili dva radnika, prodaja bi morala biti troduplo veća zbog troškova najma, struje, poreza, doprinosa i održavanja mašina. Zaradim lepe pare, ali nedovoljno da bih mogao isplaćivati solidne plate od 1.800 evra.

Diskusija se završila primerom bankarskog sektora:

– Nije mi jasno kako banke, koje imaju velike profite, isplaćuju ljudima na šalteru plate od 1.000–1.100 evra. Ako banke ne mogu dati 1.300–1.400 evra, šta ostaje radnicima?

Zaključak rasprave pokazuje složenost teme: plate, troškovi poslovanja i percepcija preduzetništva u Hrvatskoj su emotivne i složene. Jedni tvrde da radnici žive na rubu egzistencije dok gazde kupuju luksuz, drugi da su troškovi poslovanja ubitačni i da bez subvencija i kredita mali preduzetnici ne mogu opstati. Istina leži negde između – u sistemu gde ni radnici ni mali preduzetnici ne uspevaju da žive dostojno svog rada.

(Telegraf Biznis/Dnevno)