Hrvati će poludeti kad vide šta im Plenković sprema sledeće godine: "Nedostaje 300.000 ljudi"

Predsednik Vlade Hrvatske Andrej Plenković predstavio je u četvrtak u Hrvatskom saboru predlog državnog budžeta za 2026. godinu, naglašavajući da je reč o “socijalnom, održivom i razvojnom” dokumentu. Prema njegovim rečima, budžet osigurava ulaganja neophodna za jačanje konkurentnosti i produktivnosti hrvatske privrede, kao i otpornosti na buduće krize.

Planirani prihodi i rashodi

Teme za vas

Vlada predviđa da će u 2026. godini ukupni prihodi iznositi 35,7 milijardi evra, a rashodi 39,8 milijardi evra. U odnosu na rebalansirani budžet za ovu godinu, prihodi rastu za 2,7 milijardi, a rashodi za tri milijarde evra. Plenković je podvukao da se budžet donosi u okolnostima usporavanja ekonomskog rasta u Evropi, ali da Hrvatska, prema Vladinim projekcijama i prognozama Evropske komisije, i dalje očekuje rast BDP-a od oko 2,7% u 2026. i 2,5% u 2027. godini, među najvišima u EU.

Socijalni, održivi i razvojni budžet?

Premijer je istakao da je budžet socijalan jer “štiti standard građana i garantuje redistributivnu ulogu države”, održiv jer pokazuje odgovornost prema javnim finansijama i razvojni zbog ulaganja koja dugoročno jačaju otpornost i konkurentnost privrede.

Međutim, ekonomski analitičar Damir Novotny upozorava da političke tvrdnje ne odražavaju stvarno stanje. “Na stranu retoriku, osnovni problem je što se budžet i dalje bazira na deficitarnom finansiranju javnih potreba. U fazi rasta trebalo bi stvarati suficite koji bi se koristili kada privreda uđe u krizu”, kaže Novotny.

Prema njegovim rečima, tvrdnje da je budžet socijalan, održiv ili razvojni koriste se decenijama, ali nemaju ozbiljnu analitičku težinu. “Radi se o još jednom u nizu sličnih budžeta koji slede fiskalnu politiku svih hrvatskih vlada u poslednjih 25 godina”, dodaje.

Uloga države i razvoj

Novotny podseća da ne postoji pojam “razvojni budžet” u ekonomiji. “Država može ili uređivati pravila igre na tržištu ili intervenisati tamo gde privatni sektor nije zainteresovan. Razvoj dolazi od preduzetnika, a ne od države. Država može biti samo podsticajna”, objašnjava.

Dodaje da ulaganja u društvenu infrastrukturu sama po sebi ne donose brz razvoj. “Takva ulaganja su isplativa tek dugoročno. U kratkom roku su potrebne preduzetničke inicijative, nove investicije i projekti, ne samo subvencije i javna ulaganja”, kaže Novotny.

Socijalna politika i tržište rada

Što se tiče socijalne dimenzije budžeta, Novotny ističe da pravi socijalni efekat dolazi otvaranjem novih radnih mesta. “Ljudi koji mogu raditi treba da rade i zarađuju, a onima koji ne mogu treba ciljano pomoći. Preterana socijalna politika ne pomaže ekonomiji”, naglašava.

Analitičar podseća da Hrvatskoj nedostaje oko 300.000 radnika i da prenapuhane socijalne politike ugrožavaju tržište rada. Takođe, izdvajanja za penzije ne smatra socijalnom politikom jer su to stečena prava: “Umirovljenici su taj novac uplaćivali ceo radni vek.”

Održivi budžet kratkoročno

Kada je reč o održivosti, Novotny kaže da se ona može posmatrati samo kratkoročno. “Evropska komisija je već upozorila Hrvatsku na potrebu obuzdavanja javne potrošnje. Budžet je održiv u smislu kratkoročne stabilnosti, ali kontinuirani deficit dugoročno nije održiv”, zaključuje Novotny.

(Telegraf Biznis/Dnevno)