Ljudi masovno odlaze iz nekada OBEĆANE ZEMLJE za Srbe: Čak 20 odsto stanovnika živi bez osnovnih potrepština
U izveštaju na više od 600 stranica, nemačka vlada analizira ekonomsku situaciju stanovništva. Neki nalazi su iznenadili javnost, ali je jedan istraživač siromaštva izrazio razočaranje, piše nemačka agencija dpa.
Prema podacima, čak 17,6 odsto ljudi u Nemačkoj mora da se odrekne osnovnih dobara, usluga ili aktivnosti zbog siromaštva. Ova brojka odnosi se na 2024. godinu i navedena je u novom Izveštaju o siromaštvu i bogatstvu koji je usvojila Savezna vlada.
Teme za vas
"Situacija se menja iz časa u čas": Oglasila se Đedović Handanović nakon sastanka sa naftašima
Oglasio se Vučić: Evo šta je rekao o snabdevanju gasom i jačanju energetskog sistema u Srbiji
Izveštaj pokazuje da su se razlike u prihodima povećale između 2010. i 2020. godine. Iako su prihodi porasli u svim društvenim slojevima, osobe sa visokim zaradama beleže veći rast nego oni sa niskim primanjima. Inflacija je takođe snažnije pogodila građane sa manjim prihodima.
Građani često imaju utisak da su siromaštvo i bogatstvo još izraženiji nego što statistika pokazuje. Prema standardnim merilima, siromašnim se smatra domaćinstvo sa oko 1.300 evra mesečno, dok se granica bogatstva računa od oko 4.300 evra.
„Ogromno groblje podataka“
Nacrt sedmog Vladinog izveštaja o siromaštvu i bogatstvu cirkuliše nedeljama i izaziva kritike. Istraživač siromaštva Kristof Bitervege opisao ga je kao „ogromno groblje podataka“.
– Ko se nada da će saznati da li se jaz između bogatih i siromašnih smanjio ili povećao, zbog čega i šta se može preduzeti, biće razočaran – naveo je on.
Prema njegovim rečima, fokusiranje samo na deset odsto najbogatijih prikriva činjenicu da je najveća koncentracija bogatstva u rukama najbogatijeg jednog procenta. – Pet najbogatijih preduzetničkih porodica poseduje 250 milijardi evra, što je više od onoga što ima siromašnija polovina stanovništva, odnosno preko 40 miliona ljudi – dodao je Bitervege.
CDU: Rešenje je rad
Poslanik Zelenih Timon Dzienus ocenio je nalaze kao šokantne. – Nejednaka raspodela bogatstva je otrov za naše društvo. Deset odsto najbogatijih ima polovinu bogatstva, dok donja polovina ima gotovo ništa. Siromaštvo nije prirodni zakon, već posledica političkih odluka – rekao je on.
Političarka CDU-a Otili Klajn imala je drugačije tumačenje. Ona smatra da izveštaj pokazuje da je rad najbolja zaštita od siromaštva. – Ne treba nam rasprava o klasnoj borbi, već snažna ekonomija i sigurnija, bolje plaćena radna mesta – navela je Klajn. Dodala je da je program hitnih ulaganja važan prvi korak, kao i da će reforma građanskog dohotka dovesti više ljudi na tržište rada.
(Telegraf Biznis/Fenix)