Penzija mala, a niko neće da ga primi da radi: Penzioner jedva preživljava pod stare dane

U Hrvatskoj broj penzionera koji rade skraćeno radno vreme stalno raste, a uskoro ih, prema procenama, može biti i stotinu hiljada. Zbog niskih penzija, mnogi su primorani da rade kako bi pokrili sve troškove i živeli dostojanstveno. Istovremeno, nešto mlađi građani koji žele da rade puno radno vreme često nailaze na odbijanja poslodavaca, bez obzira na iskustvo.

Jedan od primera je 62-godišnji Berner Franc Bruner, čija priča jasno pokazuje problem o kome se retko govori naglas. Nakon studija ekonomije, decenijama je radio u finansijskom sektoru. Bio je glavni ekonomista u privatnoj banci, upravljao filijalama u više banaka, a paralelno je završio dva programa menadžmenta – MBA i Executive MBA.

Teme za vas

Uprkos ogromnom iskustvu i formalnim kvalifikacijama, Bruner ne može da pronađe posao.

- Nisam izbirljiv - kaže on.

Nakon gubitka posla u bankarskom sektoru, prihvatao je i poslove ispod svog nivoa stručnosti, uključujući rad kao dostavljač pice. Poslednjih godina bavi se tehničkom nabavkom i administrativnim poslovima, trenutno radeći dva posla sa skraćenim radnim vremenom.

- To mi pomaže da mentalno ne potonem - ističe Bruner.

Ipak, finansijska sigurnost mu i dalje izmiče. Razvod je ostavio ozbiljnu prazninu u njegovom penzionom fondu, zbog čega mu je potreban posao sa punim radnim vremenom i stabilnim trajanjem. Pretpostavlja da poslodavci unapred računaju na njegove godine.

- Motivisan sam poslom i iz finansijskih razloga moram da radim bar do 70. godine. To bih želeo da objasnim svakom potencijalnom poslodavcu - dodaje on.

Brunerova priča nije izolovan slučaj. Iako je stopa zaposlenosti za ljude starije od 50 godina u Švajcarskoj relativno visoka, problemi nastaju kada stariji radnici izgube posao, objašnjava Paskal Šajviler, generalni direktor Aliksio grupe Švajcarska, koja pomaže nezaposlenima.

- Veoma je teško pronaći posao posle 50. godine - ističe Šajviler.

Situaciju dodatno komplikuje paradoks: dok političari govore o potrebi da ljudi duže ostanu u radnom odnosu i kasnije se penzionišu, tržište rada nije spremno za to. Stariji radnici često se suočavaju sa predrasudama – smatra se da nisu u toku sa novim tehnologijama ili da nisu spremni na promene. Poseban problem predstavlja i kultura „nultog odstupanja“ u zapošljavanju, gde kandidat koji ne odgovara profilu 100 odsto praktično ne dobija šansu za posao.

U zemlji u kojoj se sve više govori o pritisku na penzioni sistem, priče poput Brunerove postavljaju neprijatna pitanja: ako stariji radnici, uprkos iskustvu i motivaciji, ostanu isključeni sa tržišta rada, demografski i ekonomski izazovi ne mogu se rešiti samo zakonima – potrebne su stvarne promene u praksi zapošljavanja.

(Telegraf Biznis/Kamatica)