Prosveta na raskrsnici: Da li su penzioneri spas za srpske škole ili samo "krpljenje rupa"?

Škole u Srbiji već godinama se suočavaju sa tihim, ali razarajućim problemom koji je hroničnim nedostatkom stručnog kadra. Prazna mesta u zbornicama, naročito za predmete poput matematike, fizike, hemije, informatike i stranih jezika, postala su svakodnevica.

U potrazi za hitnim izlazom iz ove situacije, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) uputila je resornom ministarstvu inicijativu koja je podelila stručnu javnost: predlog da se izmenama zakona omogući penzionisanim nastavnicima da se vrate u učionice.

Teme za vas

Dok USPRS smatra da bi ovo bilo kratkoročno rešenje za sve izraženiji problem, dok bi se do dugoročnog rešenja došlo sveobuhvatnom reformom, drugi sindikalni predstavnici i prosvetari u ovom predlogu vide potvrdu duboke krize u kojoj se obrazovni sistem nalazi.

Mladi na čekanju, veterani u učionici

Za Forum beogradskih gimnazija, ideja o povratku penzionera nije prihvatljiva ni kao privremena mera. Predsednica ove organizacije, Ana Dimitrijević, ističe da se fokus mora pomeriti na one koji tek treba da grade karijeru u prosveti.

- Ja sam protiv toga jer treba dati šansu mladim ljudima. Ako ćemo da radimo doveka neko ko bi došao da radi nikada ne bi mogao da se zaposli. To bi mnogo koštalo mlade ljude koji sada rade na određeno godinama. Treba njima dati bolje uslove rada i zaposliti ih na neodređeno, a ne zapušavati rupe - navodi Dimitrijević za Biznis.rs.

Osim pitanja zapošljavanja, postavlja se i pitanje biološkog i profesionalnog kapaciteta za rad sa novim generacijama. Rad u školi danas zahteva više od samog poznavanja gradiva.

- Znam mnoge kolege koji su sjajni profesori bili u momentu kada su otišli u penziju i oni bi zaista mogli još neku godinu da rade, neki su čak želeli da ostanu, a nisu mogli. Ali naš posao zahteva jako mnogo energije, da idete u korak sa vremenom, u korak sa mladima. Kako starite, gubite taj korak. Mislim da u jednom trenutku više niste za učionicu. Učionica je zamorna. S godinama energija malo jenjava - objašnjava Dimitrijević, dodajući da se često previđa koliko je ovaj posao naporan i koliko zahteva budnosti i energije.

Finansijski apsurd i degradacija struke

Pitanje angažovanja penzionera otvara i ekonomsku dilemu. Prema rečima Ane Dimitrijević, takav potez bi stvorio grupu privilegovanih sa duplim prihodima, dok bi suštinski problemi ostali pod tepihom. Umesto toga, ona rešenje vidi u sistemskom poboljšanju statusa nastavnika.

- Zbog svega toga mladi ljudi neće da se bave ovim poslom - smatra ona, ističući da bi pravi put bio unapređenje uslova rada i plata koje bi morale biti iznad proseka, uz lakše dobijanje stalnog zaposlenja.

Sličnog je mišljenja i Dušan Kokot, predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji predlog USPRS-a vidi kao potpuno promašenu strategiju.

- Ljudi jedva čekaju da odu iz prosvete, a ne da se vraćaju da rade, to svakako nije rešenje - kategoričan je Kokot.

Koja je alternativa?

Umesto posezanja za kadrom koji je svoje odradio, Kokot predlaže unutrašnju reorganizaciju i dodatnu obuku postojećeg kadra kao brže i efikasnije rešenje. On navodi primer da je bolje obučiti profesora informatike da predaje matematiku ako želi da ostane u sistemu, nego vraćati ljude u sedmoj deceniji života u nastavu.

- Ima i kadrova koji imaju visoku stručnu spremu i žele da rade u prosveti, ali nemaju završen traženi smer. Ono što možemo da uradimo je da te ljude obučimo. To je neki prvi korak, a uporedo sa tim moramo da radimo na stvaranju i promovisanju drugačijeg položaja obrazovanja i znanja kao kategorije da bismo upisali kadrove na profesorske smerove i za nekoliko godina dobili kadrove spremne da rade - smatra Kokot.

Dok se čeka odgovor resornog ministarstva na inicijativu USPRS-a, prosveta ostaje u začaranom krugu: mladi beže od učionice zbog nesigurnosti i niskih zarada, a država razmatra opciju da nedostatak mladosti nadomesti iskustvom onih koji su prosvetu već napustili.

(Telegraf Biznis/Biznis.rs)